Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) će uskoro glasati o zahtevu Kosova za prijem u ovu međunarodnu organizaciju, dok će kroz dve nedelje na dnevnom redu Generalne skupštine UN biti i Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Ove teme su trenutno dominantne u političkim krugovima u Beogradu, pri čemu se predsednik Srbije Aleksandar Vučić zalaže za snažan otpor protiv rezolucije o genocidu. Vučić tvrdi da će Srbija pokazati svoju sposobnost da se bori za istinu i da će doneti nešto neočekivano od male države.

Nacrt Rezolucije o genocidu u Srebrenici predviđa označavanje 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na taj zločin, osudu poricanja genocida i važnost identifikacije preostalih žrtava. Diplomata Srećko Đukić ističe da je donošenje ove rezolucije posledica nesposobnosti srpske strane u Bosni i Hercegovini da reše probleme otvorene još od rata. Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, ističe da Srbija snažno pokušava diskreditovati rezoluciju, što negativno utiče na odnose sa BiH.

Vučić je najavio da će se Srbija kandidovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i da će se suprotstaviti bilo kakvim rezolucijama o genocidu. Đukić smatra da je takva politika kontraproduktivna i može doneti probleme Srbiji. Todorović upozorava da će neprijateljska retorika srpskih zvaničnika imati negativne posledice, posebno uoči izbora.

Srbija pokušava mobilizirati saveznike protiv rezolucije o Srebrenici, ali većina zemalja podržava nacrt rezolucije. Todorović naglašava da adoptiranje rezolucije neće imati direktnih posledica za srpski narod, ali će povećati napetosti u regionu.

Ukupno gledano, pitanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici je postala tema oko koje se vodi politička borba u Srbiji. Vučićev snažan otpor rezoluciji samo produbljuje tenzije, dok se očekuje usvajanje rezolucije od strane većine članica Saveta bezbednosti UN. Očekuje se da će usvajanje ove rezolucije, koja je usmerena na obeležavanje genocida u Srebrenici, imati šire posledice u regionu i na međunarodnom nivou.