U srcu Krajine, na mestu gde su vekovima odjekivale molitve vernog naroda, episkop gornjokarlovački Gerasim oživeo je uspomene koje su duboko ukorenjene u srpskoj duši. Vernici su se okupili na crkvištu nekadašnjeg hrama u Perni kod Topuskog kako bi se pomolili i setili dana kada su njihovi preci pronalazili utehu i snagu u ovom svetilištu.

Episkop je osvetio slavske darove – kolač i žito – darujući kumovima blagoslov koji će ih pratiti u godinama koje dolaze. Potom je održan parastos za nevino stradale žrtve u Drugom svetskom ratu, koji su položili svoje živote ne samo na bojištima, već i u sveštenim mestima koja su rušena i zaboravljana.

Hram Uspenja Presvete Bogorodice, sagrađen 1715. godine, bio je simbol vere i nade za narod na granici Korduna i Banije. Spominje se u šematizmu Eparhije gornjokarlovačke iz 1755. godine i na vojnoj mapi Habzburške monarhije iz 1774. godine. Tokom Drugog svetskog rata 1941. godine, hram je spaljen i raznet, ali se sećanje na njega nikada nije izgubilo.

Na mestu hrama danas stoji krst podignut 2007. godine, simbol vaskrsenja i vere. Vernici se okupljaju pod ovim krstom kako bi se molili i sećali dana kada su ovde nalazili utehu.

Perni čuva bolnu istinu o nepravdi koja je zadesila srpski narod, o patnji i progonu, ali i o nepokolebljivoj veri. Molitva i parastos za stradale svedoče o snazi pravoslavlja koje živi u svakom srcu, uprkos progonima.

Duva duh onih koji su verovali, molili se i stradali u Perni, iako crkva već ne postoji u materijalnom obliku. Nastavlja da živi u srcima vernika, kao simbol nade i vere u vaskrsenje.

Ovaj praznik je podsetio vernike na važnost sećanja na svoje pretke i na očuvanje tradicije i vere. Kroz molitvu i zahvalnost, vernici su pokazali da su uspomene na prošla vremena i stradanje svetih mesta i dalje žive i važne za njih.

Vladika Gerasim je pozvao vernike da ne zaborave svoje korene, već da se oslanjaju na veru i molitvu da bi se suočili sa životnim izazovima. U ovom svetom mestu, gde se rađa nada i gde se slavi vera, vernici su našli inspiraciju i snagu da nastave svoj put sa verom u Boga i ljubavlju prema bližnjima.

U današnjem svetu gde se često zaboravljaju tradicija i vera, ova prilika da se setimo svojih predaka i zahvalimo im na veri koju su nam preneli, važna je za očuvanje duhovnog identiteta srpskog naroda. Neka ovaj događaj bude podsticaj svim vernicima da se okupe i zajedno se mole za svetinje koje su nam ostavljene u amanet, kako bi se sačuvale za buduće generacije.