Gradonačelnik Cetinja, Nikola Đurašković, otvoreno je podržao ideju da se „Kuća cveća“ u Beogradu pretvori u muzej srpske istorije i da se posmrtni ostaci Josipa Broza Tita prenesu u njegov rodni Kumrovec. Ovo izaziva burne reakcije u regionu, ali Đurašković poručuje da će Cetinje uvek biti otvoreno za Tita ako Beograd odluči ukloniti spomenik.

Predsednik privremenog organa grada Beograda, Aleksandar Šapić, nedavno je najavio da će pokrenuti inicijativu da se „Kuća cveća“ pretvori u muzej srpske istorije, a da se Tito prenese u Kumrovec. Nakon toga, gradonačelnica Sarajeva, Benjamina Karić, takođe je reagovala i poručila da za Tita u Sarajevu uvek ima mesta. Sada se i gradonačelnik Cetinja pridružuje ovoj reakciji.

Đurašković ističe da ukoliko Beograd odluči da se Tito ukloni iz „Kuće cveća“, Cetinje će ga sa zadovoljstvom prihvatiti kao simbol antifašističke borbe i oslobođenja od okupacije. Ovaj stav gradonačelnika Cetinja iznenađuje, s obzirom na njegovu suverenističku politiku i članstvo u Socijaldemokratskoj partiji koja sledi ideologiju Sekule Drljevića i Krsta Popovića, koje je Brozov režim označio kao neprijatelje naroda.

Odluka o sudbini „Kuće cveća“ i posmrtnih ostataka Tita još uvek nije doneta, ali ova tema probudila je mnoge emocije i podele u regionu. Mnogi se slažu sa idejom da se Tito prenese iz Beograda, dok drugi smatraju da je on važan deo istorije i ne treba ga uklanjati.

Iako se Cetinje nalazi u Crnoj Gori, koja nije deo Srbije, Đurašković poručuje da će grad uvek biti otvoren za Tita i da će ga sa ponosom prihvatiti ako bude neophodno. Ovaj stav gradonačelnika može izazvati kontroverze, ali on ističe da je važno čuvati sećanje na ljude koji su se borili protiv fašizma i okupacije.

Tito je bio dugogodišnji lider Jugoslavije i jedan od najkontroverznijih političara na prostoru bivše SFRJ. Nakon njegove smrti 1980. godine, njegov lik i delo su predmet rasprava i polemike. Neki ga smatraju herojem antifašističke borbe, dok drugi ga optužuju za diktaturu i kršenje ljudskih prava.

Unutar same SFRJ postojale su razlike u viđenju Tita i njegove uloge u istoriji. Dok su neki narodi smatrali da je on oslobodilac i vođa koji je ujedinio različite narode, drugi su ga doživljavali kao tiranina i diktatora koji je gušio slobodu i demokratiju.

Nakon raspada Jugoslavije, odnosi prema Titu dodatno su se polarizovali. U nekim bivšim republikama, poput Hrvatske i Slovenije, simboli Tita su uklonjeni, dok su u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ostali prisutni.

Odluka o budućnosti „Kuće cveća“ i posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita izaziva podeljene reakcije širom regiona. Dok neki podržavaju ideju da se on prenese u Kumrovec i da se muzej posveti srpskoj istoriji, drugi se protive uklanjanju spomenika i smatraju da je Tito deo vlastite istorije i kulture.

U svakom slučaju, ovo pitanje je otvorilo nove rasprave o ulozi Tita u istoriji regiona i o tome kako se sećamo prošlosti. Neki smatraju da je važno čuvati sećanje na ljude koji su se borili za slobodu i demokratiju, dok drugi smatraju da je vreme da se pređe na novu fazu i da se istorija oslobodi tereta prošlosti.

U krucijalnoj fazi evropskog prisustva, neobično je da gradonačelnik jednog od glavnih gradova odluke Balkana stane u odbranu ličnosti za koju postoji suma sumarum zaključeno da nije doprinela miru i stabilnosti ovog prostora, koji je bio žarište mnogih ratova. Ovaj stav otvara novo poglavlje u raspravi o prošlosti regiona i o tome kako se sećamo prošlih događaja.

U svakom slučaju, potrebno je pronaći balans između sećanja na prošlost i promišljanja o budućnosti. Bez obzira na to kakva je odluka o sudbini „Kuće cveća“ i Tita, važno je da se suočimo sa svojom prošlošću i da izvlačimo pouke iz nje kako bismo izgradili bolju budućnost za sve nas.