U junu i julu 2023. godine, Bangladeš je bio pogođen masovnim protestima studenata protiv bivše premijerke Šeike Hasine, koji su se pretvorili u nasilne sukobe sa bezbednosnim snagama. Prema novom izveštaju Kancelarije UN za ljudska prava, do 1.400 ljudi je možda izgubilo živote tokom šest nedelja tih nemira. Ovaj izveštaj, koji je objavljen u Ženevi, ukazuje na ozbiljna kršenja ljudskih prava i potencijalne zločine protiv čovečnosti.
Protesti su započeli kao reakcija na političku represiju i sve veće nezadovoljstvo vladavinom Hasine, koja je na vlasti od 2009. godine. Iako su prvobitno bili mirni, protesti su brzo eskalirali kada su bezbednosne snage počele da koriste silu kako bi suzbile demonstracije. Kancelarija UN-a navodi da su bezbednosne i obaveštajne službe „sistematski angažovane“ u kršenju ljudskih prava tokom ovih događaja.
Izveštaj detaljno opisuje različite oblike nasilja koje su demonstranti pretrpeli, uključujući prebijanje, hapšenja i druge oblike zlostavljanja. Tokom protesta, mnogi su se suočili sa ozbiljnim povredama, a pojedini su čak izgubili život. Postoji zabrinutost da će ovaj trend nasilja prema demonstrantima postati norma u Bangladešu, ukoliko se ne preduzmu hitne mere za zaštitu ljudskih prava.
Pored fizičkog nasilja, izveštaj takođe ukazuje na upotrebu internetske cenzure i propagande kako bi se suzbili glasovi opozicije. Vlasti su blokirale pristup određenim internet stranicama i društvenim mrežama, što je dodatno otežalo organizovanje protesta i širenje informacija o stanju ljudskih prava u zemlji. Ova praksa cenzure predstavlja ozbiljno kršenje slobode govora i izražavanja, i još više pogoršava situaciju za aktiviste i novinare koji se bore za istinu i pravdu.
Zabrinjavajuće je i to što je vlada zapravo povećala pritisak na civilno društvo i medije, što dodatno otežava borbu za ljudska prava. Aktivisti su često suočeni sa pretnjama, hapšenjima i nasiljem, dok su mnogi novinari primorani da rade u veoma opasnim uslovima. Ova atmosfera straha i represije stvara ozbiljne poteškoće za one koji se bore za demokratiju i vladavinu prava u Bangladešu.
U svetlu ovih događaja, UN poziva na hitnu istragu i odgovornost onih koji su odgovorni za nasilje i kršenja ljudskih prava. Organizacija traži od međunarodne zajednice da se uključi u rešavanje situacije i pruži podršku onima koji se bore za ljudska prava u Bangladešu. Takođe se naglašava važnost međunarodnog pritiska na bangladešku vladu kako bi se osigurala zaštita ljudskih prava i sloboda građana.
Osim toga, postoji potreba za reformom sigurnosnog sektora u Bangladešu kako bi se obezbedilo da se slični incidenti ne ponove. Obuka i edukacija službenika o ljudskim pravima, kao i jačanje institucija koje se bave zaštitom tih prava, ključni su koraci u pravcu smanjenja nasilja i poboljšanja situacije.
Bangladeš je zemlja koja se suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu ljudskih prava i demokratije. Protesti iz 2023. godine samo su jedan od mnogih primera kako vlasti koriste nasilje i represiju kako bi zadržale kontrolu. Međunarodna zajednica ima važnu ulogu u pružanju podrške borbi za ljudska prava u ovoj zemlji, a hitne mere su neophodne kako bi se sprečila dalja eskalacija nasilja i kršenja prava.
Kroz zajedničke napore, moguće je stvoriti bolje uslove za život u Bangladešu i osigurati da se glasovi onih koji se bore za pravdu i slobodu čuju i poštuju. Samo tako može doći do promene i napretka u ovoj važnoj oblasti ljudskih prava.
