Dan mladosti bio je praznik koji se slavio svake godine 25. maja od 1945. do 1987. godine kao rođendan doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita. Ovaj praznik se obeležavao širom zemlje, od Vardara pa do Triglava, i bio je jedan od najvažnijih praznika u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Tito bi tog dana primao štafetu od odabranog predstavnika mladih, koja je mesecima ranije kružila zemljom. Prvi put je štafeta krenula iz Kragujevca 1945. godine kao želja boraca Trećeg kragujevačkog bataljona, Prve proleterske brigade. Na svom prvom putu kroz ratom razorenu Jugoslaviju, štafetu je nosila Nadežda Kotnik Stevanović, a nosilo ju je više od 12 hiljada ljudi putem dugim preko 9.000 kilometara.

Na ovu prošlost podsećaju i danas samo retki spomenici iz posleratne Jugoslavije, kao i građani koji su učestvovali u sletovima na stadionu JNA u Beogradu. U Kragujevcu, gradu gde je počela prva Titova štafeta, i danas postoji jedinstven spomenik podignut 1977. godine, delo vajara Matije Vukovića, koji je posvećen sećanju na ovaj praznik i datum koji je obeležio drugu polovinu 20. veka.

Dan mladosti bio je prilika za mlade ljude da pokažu svoju lojalnost i privrženost Titu i socijalističkom sistemu. Sletovi su bili spektakularni događaji na kojima su se mladi takmičili u raznim disciplinama, a atmosfera je bila puna entuzijazma i patriotizma. Mnogi građani se sećaju ovih događaja sa nostalgijom, kao simbola jednog vremena koje se više neće ponoviti.

Međutim, danas je Dan mladosti samo još jedan datum u kalendaru, bez ikakve posebne simbolike ili značaja za većinu ljudi. Sa raspadom Jugoslavije i smrću Tita, ovaj praznik je izgubio svoju relevantnost i zaboravljen je od strane većine građana. Mladi ljudi danas nemaju istu lojalnost prema političkim liderima kao što su nekada imali, i slavljenje rođendana jednog predsednika deluje zastarelo i besmisleno.

Ipak, ostaju spomenici iz prošlosti koji podsećaju na ovaj praznik i vreme kada je Jugoslavija bila jedna zemlja. Oni su deo nasleđa koje treba čuvati i sačuvati za buduće generacije. Možda će se jednog dana ponovo probuditi interes za Dan mladosti i on će postati deo kolektivnog sećanja na jedno prošlo vreme.

U današnje vreme, političke ideologije su se promenile, i mladi ljudi imaju druge prioritete i interese. Dan mladosti, kao praznik koji slavi jednog političkog lidera, više nema mesta u savremenom društvu. Umesto toga, trebalo bi da se okrenemo stvarnim vrednostima kao što su tolerancija, solidarnost i demokratija.

Ipak, važno je pamtiti prošlost i čuvati uspomene na vreme kada je Dan mladosti bio važan datum u kalendaru svakog Jugoslovena. On je bio simbol zajedništva i patriotizma, i prilika da se pokaže lojalnost prema vođi i sistemu koji je predstavljao. Bez obzira na političke promene i istorijske događaje, ostaje važno da sačuvamo sećanje na ono što je nekada bilo, i da naučimo iz prošlosti kako bismo izgradili bolju budućnost.