Bivši policajac iz Beograda, Igor Avramović, osuđen je na 11 godina zatvora zbog izazivanja smrti Ervina Ćelahmetovića u jednom kafiću u Priboju 21. maja 2023. godine. Ova prvostepena presuda doneta je u Višem sudu u Užicu, gde je Avramović proglašen krivim za nanošenje teške telesne povrede sa smrtnim ishodom. Kazna za ovo krivično delo može se kretati od 2 do 12 godina zatvora, što znači da je izrečena kazna na gornjoj granici predviđene kazne.
U ovom slučaju, Avramovićeva tadašnja devojka, Natalija Gazdić, koja je takođe radila kao policajka u Priboju, osuđena je na godinu dana zatvora zbog pomaganja Avramoviću u bekstvu nakon izvršenog krivičnog dela. Njegovi prijatelji, Mihailo Stojkanović i Mile Aranitović, koji su takođe bili optuženi za pomoć u bekstvu, oslobođeni su svih optužbi.
Avramović je prvobitno bio optužen za teško ubistvo Ćelahmetovića na bezobziran način, ali je tokom suđenja došlo do promene u kvalifikaciji krivičnog dela. Prema izjavama svedoka i dostavljenim dokazima, sud je odlučio da ga osudi za teže telesne povrede koje su dovele do smrti, umesto za ubistvo.
Slučaj se desio u turbulentnom periodu za Avramovića, koji je bio deo policijske jedinice koja je intervenisala u nekoliko teških incidenata u Beogradu. Tokom svoje karijere, bio je među prvim policajcima koji su se suočili sa tragedijom u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, gde je 3. maja 2023. godine došlo do masakra u kojem je poginulo devetoro dece i čuvar škole, a još šestoro je ranjeno. Avramović je bio na dužnosti i na drugoj smeni kada je došlo do sličnog incidenta u Malom Orašju kod Mladenovca.
Nakon ovih traumatičnih događaja, Avramović je bio pod velikim stresom. U intervjuima je naveo da nije mogao da spava i da su ga prijatelji pozvali da se druži u kafiću. Tokom boravka u kafiću, došlo je do sukoba između Mirsada Đozgića i konobara. Avramović, koji se identifikovao kao policajac, pokušao je da interveniše. Međutim, u tom trenutku, Ćelahmetović ga je uvredio, što je Avramovića dovelo do gubitka kontrole. U svom izlivu besa, udario je Ćelahmetovića nekoliko puta, a zatim ga je glavom udario o šank, što je rezultiralo njegovim padom na pod.
Nakon incidenta, Avramović je izbačen iz kafića i, zajedno sa Natalijom, otišao u stan njene tetke. Kada su saznali da je Ćelahmetović preminuo, odlučili su da pobegnu u Bosnu i Hercegovinu. U ovoj situaciji, Avramović je pokazao želju za bekstvom, što je dodatno otežalo njegovu poziciju u očima suda. Posle dva dana, uhapšen je u BiH i izručen Srbiji, gde je suočen sa optužbama.
Ova presuda i slučaj Avramovića ostavili su snažan utisak na javnost, posebno s obzirom na to da je reč o policajcu koji je, umesto da štiti građane, postao učesnik u nasilnom incidentu sa smrtnim ishodom. Slučaj otvara pitanja o mentalnom zdravlju policajaca i potrebama za podrškom u teškim situacijama, kao i o odgovornosti službenika koji su dužni da štite zakon.
U svetu gde su ovakvi incidenti sve češći, važno je diskutovati o načinu na koji se policija nosi sa stresom i traumama, ali i o pravilima koja regulišu ponašanje policajaca u privatnom životu. Mnogi se pitaju da li bi ovakvi incidenti mogli biti sprečeni boljim sistemima podrške za policijske službenike i jačanjem etičkih standarda unutar policijskih jedinica.
