Izvršna vlast Crne Gore nedavno je predstavila dugo očekivani Zakon o Vladi, koji je, prema njihovim rečima, usklađen sa standardima Evropske unije. Ovaj zakon je zamišljen kao moderan akt koji bi trebao da unapredi rad i strukturu Vlade. Ipak, nevladine organizacije (NVO) već su izrazile brojne zamerke na predložene izmene, tvrdeći da se nisu ispoštovale preporuke Venecijanske komisije.
Jedan od ključnih problema koji se ističe je nedostatak definicije tehničkog mandata. Ovaj aspekt je posebno zabrinjavajući jer je bio centralno pitanje tokom prethodnih političkih kriza. Venecijanska komisija je u svom izveštaju naglasila potrebu za jasnijim pravnim okvirom koji bi regulisao tranzicioni period između dve vlade, s obzirom na to da Crna Gora još uvek ne poseduje dovoljno razvijenu političku kulturu za rešavanje ovog pitanja.
Iz Ministarstva javne uprave, na čijem je čelu Maraš Dukaj, očekuju brzo usvajanje zakona, ali priznaju da nije realno da se jednim propisom reše svi problemi u ovoj oblasti. Oni brane izostanak definicije tehničkog mandata, navodeći da je to pitanje teško regulisati zakonom i da takvo rešenje nije u skladu sa Ustavom.
Osim tehničkog mandata, predlog zakona ne definiše ni nadležnost Skupštine nad Vladom. Otvorenost sednica Vlade za javnost ostavljena je kao mogućnost, ali ne i kao obaveza, što je takođe izazvalo kritike. NVO su primetile da je pozitivna stvar što je uvedena provera integriteta mandatara, članova Vlade i funkcionera izvršne vlasti, ali su se osvrnuli na izostanak predloga o obaveznim lekarskim pregledima, uključujući psihološku procenu i testiranje na psihoaktivne supstance.
Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa strukturom i sastavom Vlade. Prethodni nacrt zakona predviđao je ograničenje broja ministarstava na 15, dok je Venecijanska komisija preporučila fleksibilniji okvir do 18 resora. Međutim, u najnovijem predlogu, Vlada je odredila mesto za 20 ministara, od kojih su dva bez portfelja. Predviđena su i do četiri potpredsednička mesta kao i neograničen broj državnih sekretara, što stvara prostor za političku trgovinu i partijsko zapošljavanje.
Prema procenama Centra za građansko obrazovanje (CGO), Crna Gora ima najglomazniju Vladu u Evropi, sa čak 32 člana, što je nesrazmerno veličini države i može se smatrati rekordom u svetu. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za efikasnijim upravljanjem i smanjenjem broja ministara kako bi se postigla veća odgovornost i efikasnost u radu Vlade.
U zaključku, iako je Zakon o Vladi predstavljen kao korak ka modernizaciji i usklađivanju sa evropskim standardima, mnoge kritike ukazuju na nedostatke koji bi mogli dovesti do dodatnih problema u budućnosti. Prijedlozi nevladinih organizacija za unapređenje zakona, kao što su obavezni lekarski pregledi i jasnije definisanje tehničkog mandata, trebali bi biti razmotreni kako bi se obezbedila veća transparentnost i odgovornost u radu izvršne vlasti.
S obzirom na sve navedeno, dolazi do jasnog pitanja: da li će Zakon o Vladi, kao i drugi budući zakoni, biti u službi građana ili će se koristiti za političke ciljeve i zapošljavanje partijskih kadrova? Odgovor na ovo pitanje će u velikoj meri odrediti budućnost političke stabilnosti i razvoja Crne Gore.
