SITUACIJA u primarnoj proizvodnji svinja u Srbiji je veoma teška, naročito u ovo doba godine kada je potražnja za svinjskim mesom najveća. Otkupna cena tovljenika pala je za skoro 40 procenata u odnosu na onu koja je bila pre tri meseca, što je dovelo do toga da većina odgajivača ne može da pokrije ni osnovne proizvodne troškove. Mladen Alfirović iz Udruženja odgajivača svinja Srbije (UOSS) ukazuje na to da je početkom prošle godine otkupna cena tovljenika iznosila 260 dinara po kilogramu žive mere, da bi u decembru pala na svega 160 dinara. Ova cena je znatno ispod granice rentabilnosti i predstavlja veliki minus za proizvođače.
Prekomerni uvoz jeftinijeg svinjskog mesa iz Evropske unije i drugih zemalja je glavni uzrok trenutne krize, smatra Alfirović. Tokom protekle godine, uvezli smo skoro 50.000 tona svinjskog mesa, a najveći deo te količine stigao je iz Španije, gde se u tovu koristi genetski modifikovana soja, dok je u Srbiji proizvodnja i upotreba GMO biljaka zabranjena. Takođe, hronična nestabilnost i neuređenost tržišta doprinose ovom problemu, dok država, prema rečima Alfirovića, „favorizuje klanice i uvoznike“ na račun domaćih proizvođača.
Upozorenje da bi moglo doći do kolapsa stočarstva u Srbiji se sve više čuje. Alfirović naglašava da bi uništavanje preostalih farmi moglo dovesti do potpunog gubitka domaće proizvodnje mesa, što bi dovelo do drastičnog povećanja cena. Iako je cena žive mere opala, maloprodajne cene svinjskog mesa nisu se smanjile, pa kilogram svinjskog buta trenutno košta između 490 i 890 dinara.
U UOSS-u smatraju da je potrebno aktivirati različite mehanizme kako bi se situacija poboljšala. Preporučuju ograničenje uvoza kroz kvote, kao i dodatne dažbine na uvoz svinjskog mesa dok se domaće tržište ne stabilizuje. Takođe, traže obeležavanje uvezenog i domaćeg mesa u prodaji kako bi se potrošači bolje informisali.
Mali proizvođači su u još težem položaju. Goran Miletić iz gazdinstva Miletić u Čeneju, koje godišnje proizvodi od 50 do 100 tovljenika, ističe da se proizvodnja svinja nikako ne isplati. Dok su troškovi porasli, oni pokušavaju da prežive prodajom mesnih prerađevina. Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz svinjskog mesa i prerađevina postao je neminovan jer domaća proizvodnja ne može da pokrije potrebe tržišta.
Analitičar Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, upoređuje trenutnu situaciju sa problemima proizvođača automobila u Nemačkoj, koji se suočavaju s jeftinim električnim vozilima iz Kine. Naši farmeri se bore sa jeftinim mesom iz EU, dok su niske subvencije, visoki troškovi hrane i nepostojanje jedinstvene asocijacije farmera dodatni problemi koji ometaju konkurentnost.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je uvoz svinja u Srbiju u poslednjih pet godina porastao od 300 do 500 odsto, dok potražnja za domaćim svinjama opada. Tokom 2023. i 2024. godine uvezeno je 40.000 tona svinjskog mesa, vrednog 134 miliona evra.
Sadašnje okolnosti pogoduju klaničarima i prerađivačima mesa, koji formiraju cene prema dostupnosti domaće ili uvezene sirovine. U poslednjoj deceniji, zbog uvoza, nestalo je oko 62.000 farmi u Srbiji, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Potrebno je hitno delovanje državnih institucija kako bi se rešili problemi u sektoru stočarstva, od proizvodnje do potrošnje.
