U jutarnjim satima 2. septembra 1975. godine, mlada Branka Đukić krenula je put Peći kako bi se upisala u četvrti razred gimnazije. Međutim, na povratku kući, njena sudbina se preokrenula kada su je dva Albanca zaustavila i jedan od njih joj je uperio pištolj u lice. Branka je uspela da se otrgne i pljune napadača, ali nažalost, ovaj je povukao oroz i ubio je.
Njen otac, Rade Đukić, našao je njeno beživotno telo sutradan u rano jutro duž istog puta. Ova tragedija je potresla njihovo selo Meteha kod Plava i ostavila veliku tugu u njihovom domu. Branka je imala samo osamnaest godina kada je brutalno ubijena.
Ubice su brzo uhapšene, ali su poricale svoju krivicu, dok su njihovi roditelji napadali sud i miliciju. Tokom suđenja, koje se završilo 04. decembra 1975. godine, otac Rade je iznenada izvukao pištolj u sudnici i ubio jednog od optuženih, Rustema Hasanmetaja. Nažalost, pištolj je zaglavio pre nego što je mogao pucati na drugog saučesnika.
Rade Đukić je osuđen na osam godina zatvora, ali mu je kazna ublažena na pet godina, a nakon pomilovanja na tri godine. Služio je kaznu u Spužu, gde je uživao ugled među ostalim osuđenicima. Preminuo je prirodnom smrću krajem 2008. godine.
Na mestu Brankine pogibije podignut je spomenik sa njenim imenom i datumom smrti, dok su na njenoj grobnici u Spužu uklesani stihovi koji opisuju tragični događaj. Branku su opevali narodni guslari Božidar Đukić i Čedomir Nišavić, čuvajući uspomenu na ovu nesrećnu devojku.
Ovaj događaj ostaje kao podsećanje na tragediju koja je zadesila porodicu Đukić i njihovo selo, ali istovremeno pokazuje hrabrost oca Rade koji se borio za pravdu za svoju ćerku. Njegova odluka da preuzme pravdu u svoje ruke, iako možda moralno upitna, ilustruje duboku ljubav i želju za osvetom za svoje dete.
Branka Đukić je postala simbol hrabrosti i nevino stradale devojke, čija smrt je potresla njenu porodicu i zajednicu. Njeni stihovi ostaće urezani u kamen kao večna uspomena na tu tragediju, ali i na hrabrog oca koji se suprotstavio zločinu.
Nadamo se da će ova priča o Branki Đukić podsetiti ljude na neophodnost pravde i solidarnosti u društvu, kao i na važnost borbe protiv nasilja i kriminala. Njena smrt je bolna podsetnica na sve žrtve nepravde i nasilja, ali i na hrabrost pojedinaca koji se bore za istinu i pravdu.
U trenucima kao što su ovi, kada smo suočeni sa tragedijom i gubitkom, važno je da se okrenemo jedni drugima, podržimo se i delujemo zajedno kako bismo sprečili slične događaje u budućnosti. Neka Brankina priča bude podsetnik na važnost solidarnosti, hrabrosti i borbe za pravdu u našem društvu.
