Istraživanja pokazuju da oko 70% mladih želi posao u državnoj upravi, što je vidljivo kroz veliki broj prijava na konkurse. U 2023. godini, Uprava za ljudske resurse je dobila skoro 10,000 prijava za nešto više od 700 radnih mesta, što znači da je prosečno bilo 14 kandidata po radnom mestu. Pejak ističe da bi država trebala da podrži svoje zakone kako bi ljudi počeli razmišljati kao preduzetnici, umesto da vide rad u državnoj upravi kao prestiž.

Analitičari smatraju da mladi biraju državnu upravu zbog sigurnih zarada, radnih mesta i većih plata, ali i zbog nepoštovanja radničkih prava u privatnom sektoru. Zaposleni u državnim firmama cene beneficije poput službenog auta, plaćenih odsustava i bolovanja, dok privatnici često ne poštuju radnička prava, plaćaju nepravilno, vrše pritisak i mobing. U takvim uslovima, mladi radije biraju državnu upravu.

U 2023. godini, Uprava za ljudske resurse je donela odluku o izboru za 691 kandidata na internim i javnim oglasima, postavila 42 visoka rukovodeća kadra i imenovala šest osoba za starešine organa uprave. Objavljeno je 725 oglasa i konkursa za 1,053 radna mesta, na koje se prijavilo 9,792 kandidata, što je 73% više nego prethodne godine.

Pejak naglašava da mladi žele sigurnost i stabilnost u poslu, te da državna uprava nudi bolje beneficije od privatnog sektora. Ipak, ističe da bi država trebala podržati preduzetnički duh kako bi mladi razmišljali o alternativnim karijernim putevima, umesto samo o državnim poslovima.

U zaključku, iako je rad u državnoj upravi i dalje privlačan za mlade ljude zbog sigurnosti i beneficija koje pruža, važno je osnažiti privatni sektor i podsticati preduzetništvo kako bi se mladima pružile raznovrsne mogućnosti za zapošljavanje i razvoj karijere. Obezbeđivanje fer uslova rada i poštovanje radničkih prava u privatnom sektoru također igraju ključnu ulogu u odluci mladih o izboru profesionalne karijere.