Jedan od najtragičnijih događaja u istoriji srpskog civilnog vazduhoplovstva dogodio se 15. januara 1944. godine, kada se avion Junkers Ju-52 srušio prilikom pokušaja sletanja u blizini Beograda. Ovaj avion je poleteo iz Soluna u 10:20 časova, a kada je stigao u Beograd, suočio se sa lošim vremenskim uslovima, niskim oblacima koji su mu onemogućili bezbedno sletanje. U trenutku pada, avion se nalazio na visini od oko 200 metara.
Prema nekim izvorima, avion je navodno udario u „brdo“, ali je lokacija prikazana na mapi bila ravnica. Ova kontradiktorna informacija stvara misteriju oko uzroka nesreće, a moguće je da je avion udario u veliku lesnu zaravan iznad Bežanije. U nesreći su poginule sve petoro osoba koje su se nalazile u avionu, a sam avion je potpuno uništen.
Ovo nije bila jedina civilna avionska nesreća na teritoriji današnje Srbije tokom Drugog svetskog rata. Dve godine ranije, 1942. godine, dogodila se slična nesreća kada se avion Junkers 52 sa civilnom oznakom D-AYGX srušio na Fruškoj Gori, nedaleko od vrha Crveni Čot. Ovaj avion je bio na redovnoj liniji između Budimpešte i Beograda, a u nesreći je poginulo 17 putnika i članova posade. Uzrok te nesreće bio je takođe povezan sa vremenskim uslovima, jer je kapetan Julius Nimis primio netačne informacije o visini oblaka. Mislio je da su oblaci na 600 metara visine i pokušao je sleteti ispod njih, ali je udario u brdo visine oko 380 metara.
Oba incidenta se dešavaju u kontekstu nacističke okupacije, što dodatno otežava razumevanje situacije u kojoj su se ti avioni nalazili. Civilni avioni su, iako su leteli na redovnim linijama, bili deo sistema pod kontrolom Hitlerovog režima u okupiranim zemljama. Avion Junkers Ju-52 bio je najpopularniji civilni avion u Evropi pre izbijanja rata i koristila su ga mnoge avio-kompanije širom kontinenta, uključujući nemačku Lufthanzu, britanske, švedske i poljske avio-kompanije, a nakon rata i francuski Air France.
Interesantno je da je nakon rata, avion Junkers 52 bio u floti Jugoslavenskog aerotransportnog društva (JAT). Nažalost, prva katastrofa JAT-a bila je upravo sa ovim avionom. U tom tragičnom ratu i genocidu koji se odvijao, 22 žrtve avijacije su pale u zaborav, dok su se druga stradanja i tragedije često stavljale u prvi plan.
Danas, sećanje na ove nesreće i žrtve koje su u njima stradale često se gubi u šumu istorije. Iako su prošle decenije od tih događaja, važno je da se o njima govori kako bi se očuvala istina i kako bi se živelo sećanje na one koji su izgubili živote u ovim nesrećama. Avioni su često simbol napretka i slobode putovanja, ali i opasnosti koje sa sobom nose, posebno u teškim vremenima kao što je bio Drugi svetski rat.
Na kraju, tragedije koje su se desile tokom okupacije, kao i uticaj rata na civilno vazduhoplovstvo, ostavljaju dubok trag u kolektivnoj svesti naroda. Istraživanje ovih nesreća može nam pomoći da bolje razumemo ne samo prošlost, već i kako se razvijao civilni avijacijski saobraćaj u našoj zemlji kroz decenije.
