Kina i Indija su obustavile kupovine ruske nafte za mart zbog povećanih troškova isporuke, izazvanih američkim sankcijama. Prema informacijama koje je prenio Rojters, ove sankcije su usmerene na ruski lanac snabdevanja naftom, što je dovelo do porasta cena prevoza tankerima. Kupci i luke u Kini i Indiji se sve više klone brodova koji su pod sankcijama, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Američko ministarstvo finansija je 10. januara uvelo nove sankcije, ciljajući 183 plovila, uključujući tankere koje je Rusija koristila zaobići zapadne granice cena nafte. Ove mere su deo šireg paketa sankcija čiji je cilj da se smanje energetski prihodi Moskve. Kao rezultat toga, troškovi isporuke Aframaks tankera, koji mogu preneti oko 100.000 metričkih tona ruske nafte ESPO Blend, porasli su značajno. Troškovi isporuke u Kinu su dostigli 6,5-7,5 miliona dolara, dok su za Indiju porasli na 9-10 miliona dolara.
Indijske rafinerije su do sada ostale bez novih ponuda za martovske isporuke od trgovaca koji se bave ruskom naftom. Prema rečima šefa finansija Bharat Petroleuma, Vetsa Ramakrišna Guptae, situacija je neizvesna. Iako su sankcije na snazi, neki tankeri koji su ranije stavljeni na crnu listu i dalje istovaruju naftu u Kini i Indiji, iako se suočavaju sa kašnjenjima u određenim lukama.
Sankcije SAD osiguravaju prelazni period koji omogućava brodovima pod sankcijama da istovare rusku naftu do 27. februara. Plaćanja za naftu na pogođenim brodovima moraju biti odobrena do 12. marta. Ove sankcije, zajedno sa zabranom koju je kineska grupa Šandong uvela, mogu dovesti do gubitka do milion barela sirove nafte dnevno za rafinerije u provinciji Šandong, prema procenama konsultantske kuće FGE.
Indija se takođe suočava sa prekidima u snabdevanju ruskom naftom od 450.000 barela dnevno, ali rafinerije koriste prednost trenutnog prelaznog perioda. U prethodnim mesecima, ruska ponuda za Indiju bila je niža, a rafinerije su počele da traže alternativne izvore snabdevanja sa Bliskog istoka, Afrike i SAD za mart i april, očekujući dalje pooštravanje uslova ruskog snabdevanja.
Očekuje se da će kineski uvoz ruske nafte ostati nizak u narednim nedeljama. Prema procenama, tokom prošle nedelje, uvoz je pao na šestomesečni minimum od 717.000 barela dnevno. Rusija se oslanja na flotu u senci, čije upravljanje se procenjuje na najmanje 600 tankera u 2023. godini. Najnovije sankcije navodno utiču na oko 10% globalne flote tankera za naftu. U prethodnoj godini, ruska nafta činila je 36% indijskog uvoza i skoro 20% kineskog.
Paket sankcija iz januara takođe je usmeren na desetine trgovaca, osiguravača, kao i na ruske naftne kompanije kao što su Gasprom njeft i Surgutnjeftegaz. Kremlj je obećao da će „minimizirati“ uticaj ovih sankcija na rusku ekonomiju i energetski sektor. Ovaj razvoj događaja ukazuje na sve veću kompleksnost globalnog tržišta nafte i izazove sa kojima se suočavaju zemlje koje zavise od ruskih isporuka.
U svetlu ovih dešavanja, tržište nafte će verovatno nastaviti da se menja, a zemlje kao što su Kina i Indija, koje su ranije bile veliki uvoznici ruske nafte, moraju da prilagode svoje strategije snabdevanja kako bi se nosile sa novim izazovima. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, situacija na tržištu nafte ostaje izuzetno dinamična i neizvesna.
