Vrhovni sud Džordžije je danas ponovno uveo gotovo potpunu zabranu abortusa nakon šest nedelja trudnoće, nakon što je niži sud prethodno blokirao ovaj zakon. Tužbu protiv zabrane abortusa pokrenuo je kolektiv SisterSong Women of Color Reproductive Justice Collective iz Atlante, a izvršna direktorka Monika Simson nazvala je ovu odluku ekstremnom i štetnom.
Zabrana abortusa stupila je na snagu danas u 17 časova po lokalnom vremenu, nakon što je sudija Višeg suda okruga Fulton Robert Mekberni blokirao zakon 30. septembra, ocenivši da krši prava na privatnost i slobodu garantovana državnim ustavom. Zakon zabranjuje skoro sve abortuse nakon što se otkrije otkucaj srca fetusa, što se obično dešava oko šest nedelja trudnoće, često pre nego što većina žena sazna da su trudne.
Ova sporna zabrana abortusa je doneta 2019. godine, ali nije stupila na snagu sve do 2022. godine kada je Vrhovni sud SAD poništio federalni zakon o dozvoli abortusa poznat kao Rou protiv Vejda. Ova odluka Vrhovnog suda Džordžije izazvala je kontroverze i delimično podelila javnost, a organizacije za prava žena ističu da će ova zabrana imati negativne posledice po žene i njihova prava na izbor.
Zabrana abortusa nakon šest nedelja trudnoće znači da će žene sa manje pristupa zdravstvenoj zaštiti biti posebno pogođene, jer će im biti otežano da pristupe sigurnom i legalnom abortusu. Ova odluka može dovesti do povećanja ilegalnih i nesigurnih abortusa, što ugrožava zdravlje žena i dovodi do potencijalno fatalnih posledica.
SisterSong Women of Color Reproductive Justice Collective i druge organizacije koje se zalažu za prava žena nastavljaju sa borbom protiv ove zabrane abortusa, insistirajući na važnosti prava žena da same odlučuju o svojim telima i reproduktivnom zdravlju. Ova odluka Vrhovnog suda Džordžije podseća na širu nacionalnu raspravu o pitanju abortusa i prava žena unutar SAD, a mnogi se nadaju da će se ovaj zakon ponovo preispitati i da će se garantovati ženama pravo na siguran i legalan abortus.
U međuvremenu, žene u Džordžiji i širom SAD suočavaju se sa ograničenjima i preprekama u pristupu osnovnim zdravstvenim uslugama, uključujući i pravo na abortus. Ovakve zabrane i restrikcije štetne su za reproduktivno zdravlje žena i ograničavaju njihovu autonomiju i pravo na izbor. Zbog toga je važno da se javnost i zakonodavci aktivno angažuju u zaštiti prava žena i osiguraju pristup sigurnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ova odluka Vrhovnog suda Džordžije je samo jedan od mnogih primera kontroverznih zakona i politika koje utiču na prava žena i reproduktivno zdravlje. Važno je da se nastavi borba za ravnopravna prava žena i pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama bez diskriminacije ili stigmatizacije. Samo kroz zajedničku akciju i podršku možemo osigurati da žene imaju potpunu kontrolu nad svojim telima i životima, bez straha od ograničenja ili zabrana.
