Zemlje Evropske unije su u sredu postigle dogovor o konačnom uvođenju Sistema ulaska i izlaska (EES), automatizovanog registra EU za posetioce iz trećih zemalja. Ovaj sistem, koji je više puta odlagan zbog tehničkih problema i nedovoljne pripremljenosti zemalja članica, sada je na putu ka implementaciji. Sporazum je postignut na sastanku ministara unutrašnjih poslova u Briselu, a očekuje se da će sistem početi sa radom na jesen, iako tačan datum još nije poznat.
Članice EU imaju dve opcije za uvođenje novog sistema: mogu da ga aktiviraju odjednom ili da ga postepeno uvode u toku šestomesečnog prelaznog perioda. Na kraju ovog perioda, sve registracije na granicama biće obavljene putem EES-a. Ova opcija postepenog uvođenja nije bila predviđena prvim zakonodavstvom, ali je predložena kao rešenje za prevazilaženje dugotrajnog zastoja.
Poljska, koja trenutno predsedava Savetom EU, vodiće pregovore sa Evropskim parlamentom o konačnom sporazumu o izmenama zakona, koji se očekuje da će biti usvojen bez većih poteškoća. Poljski ministar unutrašnjih poslova i administracije, Tomaš Sjemonjak, izjavio je da je „oktobar naš cilj“ za početak implementacije sistema.
EES će omogućiti državnim službama nove alate za kontrolu ulaska i izlaska iz šengenskog prostora, što je od suštinskog značaja za bezbednost. Ovaj sistem predstavlja sveobuhvatnu reformu koja datira iz 2016. godine i ima za cilj modernizaciju provera na spoljnim granicama EU. Njegova svrha je da zameni tradicionalno stavljanje pečata u pasoše, što će olakšati proces ulaska i izlaska iz EU za građane zemalja van Unije.
Sistem EES će važiti za posetioce iz zemalja koje nisu članice EU, koji dolaze u Uniju u svrhu poseta, odmora ili poslovnih putovanja i ostaju do 90 dana u periodu od 180 dana. Kada sistem stupi na snagu, posetioci će morati da predate svoje pasoše po dolasku, uz fotografisanje lica i elektronsko skeniranje otisaka prstiju. Svi ulasci i izlazci iz šengenskog prostora bez pasoške kontrole biće zabeleženi, što će pomoći vlastima da prate kretanje posetilaca.
Prikupljanje biometrijskih podataka i razmena informacija u realnom vremenu biće ključni za suzbijanje prekoračenja roka važenja kratkoročnih viza i prevare u vezi sa identitetom. EES će obuhvatiti sve države članice EU, osim Kipra i Irske, kao i četiri zemlje pridružene Šengenu: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Pored ovoga, pasoši na Kipru i u Irskoj će se i dalje ručno pečatirati.
Implementacija Sistema ulaska i izlaska imaće značajan uticaj na način na koji se kontrolisu posetioci iz trećih zemalja, a očekuje se da će doprineti povećanju bezbednosti unutar šengenskog prostora. Ovaj sistem će omogućiti bolje praćenje i evidenciju o kretanju stranih posetilaca, čime će se smanjiti rizik od zloupotreba viznog režima.
Očekuje se da će EES takođe olakšati proces ulaska za putnike koji poštuju pravila, čime će se smanjiti gužve na granicama i ubrzati procedure prolaska. U svetlu stalnih promena u globalnoj bezbednosnoj situaciji, ovakva reforma je od suštinskog značaja za EU, jer će omogućiti bolje upravljanje granicama i zaštitu unutrašnjeg tržišta.
Konačno, EES predstavlja važan korak ka unapređenju bezbednosti i efikasnosti unutar Evropske unije, čime će se olakšati putovanje i trgovina, a istovremeno očuvati sigurnost i integritet šengenskog prostora.
