Ekonomija Bosne i Hercegovine je prema preliminarnim procenama u četvrtom kvartalu 2024. godine zabeležila rast od 2,5 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Ovaj rast dolazi nakon što je ekonomija u trećem kvartalu 2023. godine porasla za 2,6 odsto, što ukazuje na stabilan trend rasta u poslednjim mesecima. Podaci su objavljeni od strane Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS) i predstavljaju optimistične naznake za ekonomsku situaciju u zemlji.
Realni privredni rast je evidentiran u svim ključnim sektorima, što ukazuje na širu ekonomsku aktivnost. Potrošnja domaćinstava, koja je često ključni indikator ekonomske stabilnosti, porasla je za 1,9 odsto na godišnjem nivou. Ovaj rast potrošnje može se pripisati povećanju kupovne moći građana i blagim poboljšanjima u životnom standardu. Takođe, državna potrošnja je zabeležila rast od 2 odsto, što može ukazivati na povećane javne investicije i potrošnju, dok su bruto investicije porasle za značajnih 7,3 odsto, što je dobar znak za budući razvoj.
U izveštaju se takođe navodi da je vrednost izvoza roba i usluga porasla za 1,7 odsto, dok je uvoz roba i usluga zabeležio rast od 3,5 odsto. Ovaj trend može sugerisati da domaća proizvodnja nije dovoljno konkurentna da zadovolji sve potrebe tržišta, što vodi ka povećanju uvoza. Povećanje uvoza može imati različite posledice na domaću ekonomiju, uključujući pritisak na lokalne proizvođače.
Analitičari ističu da je važno da se ovakvi rastovi nastave i u narednim kvartalima kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i održivost ekonomske situacije u zemlji. Osim toga, potrebno je raditi na poboljšanju konkurentnosti domaće proizvodnje, što bi moglo smanjiti zavisnost od uvoza i podstaći rast izvoza.
U svetlu ovih pozitivnih pokazatelja, vlasti u Bosni i Hercegovini su pozvane da nastave sa reformama koje će dodatno stimulisati ekonomsku aktivnost. To uključuje unapređenje poslovnog okruženja, olakšavanje pristupa finansijskim sredstvima i podršku malim i srednjim preduzećima koja su ključna za zapošljavanje i ekonomski rast.
Takođe, stručnjaci ukazuju na potrebu za diversifikacijom ekonomije, kao i na razvoj sektora koji mogu doneti dodatu vrednost, kao što su IT sektor, turizam i obnovljivi izvori energije. Ove oblasti imaju potencijal da privuku strana ulaganja i stvore nova radna mesta, što bi dodatno doprinelo ekonomskom rastu.
U narednom periodu, važno je pratiti kako će se ovi trendovi razvijati, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih izazova i promena na svetskom tržištu. Stabilnost i rast ekonomije Bosne i Hercegovine zavise od sposobnosti zemlje da se prilagodi tim promenama i iskoristi prednosti koje nudi trenutna situacija.
U zaključku, ekonomija Bosne i Hercegovine pokazuje znake oporavka i rasta, što je ohrabrujuće za građane i investitore. Ipak, da bi se održao ovaj pozitivan trend, neophodno je raditi na reformama i strategijama koje će osigurati dugoročnu održivost i konkurentnost domaće ekonomije.
