Emisije gasova sa efektom staklene bašte u privredi Evropske unije su smanjene u prvom kvartalu 2024. godine, sa procenjenih 894 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je za četiri odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Ove informacije su objavljene danas od strane Evrostat-a, a pokazuju da su emisije smanjene u 20 zemalja članica Evropske unije.

Najveće smanjenje emisija zabeleženo je u Bugarskoj, gde su emisije smanjene za 15,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u Nemačkoj smanjenje bilo 6,7 odsto, a u Belgiji 6 odsto. Kada se pogleda po sektorima, najveće smanjenje emisija je zabeleženo u snabdevanju električnom energijom i gasom, gde su emisije smanjene za 12,6 odsto, dok su domaćinstva smanjila emisije za 4,4 odsto.

Interesantno je da od 20 zemalja članica Evropske unije koje su smanjile emisije, osam njih je istovremeno zabeležilo pad bruto domaćeg proizvoda (BDP). To su Češka, Nemačka, Estonija, Irska, Luksemburg, Holandija, Austrija i Finska. Nasuprot tome, 12 zemalja Evropske unije je uspelo da smanji emisije, a istovremeno ostvare privredni rast. Među njima su Belgija, Bugarska, Danska, Španija, Francuska, Italija, Mađarska, Poljska, Portugalija, Slovačka, Švedska i Hrvatska.

Ovo je važan korak u borbi protiv klimatskih promena, jer smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte doprinosi zaštiti životne sredine i očuvanju planete. Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve smanjenja emisija i prelaska na čistu i održivu energiju, a rezultati pokazuju da se napredak postiže u tom pravcu.

Neki od načina na koje zemlje mogu smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte uključuju ulaganje u obnovljive izvore energije, poboljšanje energetske efikasnosti, podsticanje korišćenja električnih vozila i javnog prevoza, smanjenje upotrebe fosilnih goriva, kao i promovisanje održive poljoprivrede i šumarstva.

Hrvatska se takođe nalazi među zemljama koje su uspele da smanje emisije, a istovremeno postignu privredni rast. Ovo je postignuto kroz različite mere i politike koje su usmerene ka smanjenju zagađenja i unapređenju kvaliteta životne sredine. Na primer, Hrvatska je uložila u obnovljive izvore energije, promovisala energetsku efikasnost i podstakla korišćenje javnog prevoza.

Međutim, i pored postignutog napretka, još uvek postoji prostor za dalje poboljšanje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zemlje Evropske unije će morati da nastave sa sprovođenjem ambicioznih mera i politika kako bi ispunile svoje obaveze prema međunarodnim sporazumima o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama.

Ukupni cilj je da se ograniči globalno zagrevanje na ispod 2 stepena Celzijusova u poređenju sa predindustrijskim nivoom, što zahteva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou. Evropska unija igra važnu ulogu u ovoj borbi, jer je jedan od najvećih emitera ovih gasova na svetu.

Stoga je važno da zemlje članice Evropske unije nastave sa sprovođenjem mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi doprinele globalnim naporima zaštite životne sredine i očuvanja planete za buduće generacije. Ovo je izazov koji zahteva zajednički i koordinirani rad svih zemalja i regiona, ali rezultati pokazuju da je napredak već postignut i da se može nastaviti u tom pravcu.