Pisac i novinar Marko Lopušina nedavno je predstavio trotomnu „Enciklopediju srpske dijaspore“, delo koje smatra krunom svog višedecenijskog rada. Ova enciklopedija, objavljena od strane Službenog glasnika, ima za cilj da očuva uspomenu na Srbe koji su se borili za nacionalni identitet, tradiciju i institucije, s posebnim naglaskom na Srpsku pravoslavnu crkvu.
Lopušina se osvrnuo na svoje iskustvo iz 1970-ih godina, kada je prvi put došao u kontakt sa srpskim gastarbajterima i političkom emigracijom u Štugartu. Tada je shvatio važnost beleženja života Srba u dijaspori i zarekao se da će se posvetiti ovom zadatku. „Za četiri decenije sam ostvario svoju misiju i postao sam čovek koji je ujedinio Srbe“, istakao je Lopušina, naglašavajući značaj ovog rada.
U okviru enciklopedije, koja se sastoji od tri knjige – „Srbi u prekomorskim zemljama“ (2016), „Srbi u evropskim zemljama“ (2021) i „Srbi u balkanskim zemljama“ (2024) – Lopušina navodi da danas postoji oko 2,5 miliona Srba raspoređenih u 159 država. On smatra da je ova „druga Srbija“ često bogatija i uspešnija od matice, te se ponosi prisustvom 50.000 uvaženih intelektualaca i 20 svetskih šampiona među njima.
Treća knjiga enciklopedije, kako Lopušina ističe, bavi se ulogom Srbije kao branioca Evrope od Turske imperije, naglašavajući da su Srbi imali značajnu ulogu u očuvanju evropskih vrednosti. Iako su Austro-Ugari priznali status branilaca, Lopušina ukazuje na to da su politički faktori uticali na to da Srbi ne dobiju status nacionalne manjine u Austriji.
Lopušina je istakao da uvek gleda na Srbe u matičnim zemljama i u rasejanju kao jedno nacionalno biće sa jedinstvenom kulturom i identitetom. Takođe je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što „majka Srbija“ nije uvek imala pozitivan odnos prema iseljenicima, često ih tretirajući kao maćehe. Mnogi Srbi u dijaspori, prema njegovim rečima, srećni su kada govore o Srbiji i često pate zbog toga što nisu u domovini, sa željom da se jednog dana vrate.
Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, naglasio je da je Lopušina primer kako novinari mogu doprineti srpskoj kulturi stvaranjem kapitalnih dela. On je pohvalio Lopušinovu enciklopediju kao dragocenu temu koja osvetljava iskustvo srpskog iseljeništva i pomaže integraciji Srba u zajednicu.
Osim toga, Stanić je istakao raznolikost ličnosti uključених u enciklopediju, kao što su znameniti gradonačelnik Sent Andreje Evgenije Dumča i episkop Danilo Krstić. Enciklopedija takođe donosi priče o značajnim mestima kao što su kuća Dositeja Obradovića u Čakovu i manastir Hilandar.
Profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu, Danica Šantić, istakla je važnost Lopušinog rada jer pruža dragocene informacije o srpskom iseljeništvu, gde zvanični podaci često nedostaju. Ona je naglasila potrebu za izradom baze podataka koja bi povezala Srbe u inostranstvu sa matičnom zemljom.
Svetlana Matić, profesorka srpskog jezika u Beču i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva, upozorila je na potrebu sistematskog pristupa u utvrđivanju tačne populacije srpske dijaspore. Ona je takođe istakla Lopušinovu ulogu kao najboljeg poznavatelja srpske dijaspore, koji pomaže u povezivanju sa ljudima van matice.
Na kraju, „Enciklopedija srpske dijaspore“ predstavlja značajno delo koje pruža bogatu građu i otvara novo poglavlje u proučavanju srpske dijaspore, a Lopušina svojim radom daje smernice i podršku Srbima u rasejanju.
