Na dan 27. januara ove godine, najveći dužnici Elektroprivrede Srbije (EPS) dugovali su ukupno 22,21 milijardu dinara. Ovaj spisak uključuje 20 najznačajnijih neplatiša, među kojima se ističe „Železara Smederevo“, koja je sa dugom od 6,29 milijardi dinara na prvom mestu. EPS je napomenuo da je 31. januara 2019. godine nad ovom kompanijom pokrenut stečajni postupak, a celokupan iznos potraživanja prijavljen je u stečajnu masu.
Nakon preuzimanja Železare Smederevo od strane kineske kompanije New-Silkroad Holding Co. Limited u julu 2016. godine, preimenovana je u „HBIS Group Serbia Iron & Steel“ i redovno izmiruje svoje tekuće obaveze. Ova situacija pokazuje kako je preuzimanje privatnog sektora od strane stranih investitora moglo da utiče na stabilnost i funkcionisanje kompanije.
Na drugom mestu po visini duga nalazi se „Infrastruktura železnice Srbije“ sa dugom od 3,15 milijardi dinara. Ova institucija je ključna za transport i infrastrukturu u zemlji, a njen dug može imati dalekosežne posledice na rad železnica i transportni sektor u Srbiji.
Energetika iz Kragujevca, javno preduzeće, takođe se suočava sa značajnim dugovima, koji iznose 2,42 milijarde dinara. Osim toga, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja duguje 2,13 milijardi dinara, dok „Politika AD Beograd“ ima dug od 1,36 milijardi dinara. EPS je napomenuo da je potraživanje od „Politike“ obuhvaćeno pravosnažno usvojenim UPPR-om, kojim je definisana konverzija duga u kapital. Ovaj proces će biti sproveden nakon emitovanja akcija od strane „Politike AD Beograd“.
Pored ovih kompanija, na spisku najvećih dužnika nalaze se i „Infostan tehnologije“ Beograd, Beogradski vodovod i kanalizacija, Srpska fabrika stakla, Grad Novi Pazar, Vaterpolo klub Partizan i Vino Župa Aleksandrovac. Ove informacije ukazuju na širok spektar sektora koji se suočavaju sa problemima u izmirenju obaveza prema EPS-u.
U poređenju sa početkom prošle godine, dug 20 najvećih neplatiša povećan je za blizu 800 miliona dinara. Ovaj porast duga može ukazivati na sve veću finansijsku krizu u različitim sektorima privrede i može imati teške posledice po ekonomsku stabilnost zemlje. Dugovi prema EPS-u se često reflektuju na šire ekonomske probleme, uključujući smanjenje investicija i poverenja u domaće tržište.
Situacija sa dugovima kompanija prema EPS-u može se shvatiti i kao indikator šireg problema u srpskoj ekonomiji, gde se mnoge kompanije suočavaju sa izazovima u poslovanju, kao što su niska produktivnost, visoki troškovi poslovanja i nedostatak adekvatnog finansiranja. Ove poteškoće mogu uticati na sposobnost kompanija da izmiruju svoje obaveze, što dodatno pogoršava finansijsku situaciju.
U ovom kontekstu, važnost rešavanja problema dugovanja ne može biti preuveličana. Mnoge kompanije koje se nalaze na spisku dužnika su ključne za ekonomiju Srbije, a njihova finansijska stabilnost direktno utiče na radna mesta i ukupnu ekonomsku sliku u zemlji. EPS kao ključni dobavljač energije mora raditi na pronalaženju rešenja za smanjenje dugovanja, kako bi se obezbedila stabilnost i pouzdanost snabdevanja energijom.
U zaključku, visoki dugovi prema EPS-u predstavljaju ozbiljan izazov za srpsku ekonomiju. Potrebna su hitna rešenja kako bi se stabilizovali dugovi, osiguralo redovno snabdevanje energijom i postigla održiva ekonomska budućnost za sve sektore privrede.
