Vlade zemalja članica EU će sutra glasati o novim nacrtima propisa koji će omogućiti genetski inženjering za određene useve kako bi postali otporniji na sušu i štetočine. Ova inicijativa dolazi kao pokušaj da se ublaži stroga zakonska regulativa o genetski modifikovanim organizmima (GMO).
Španija, Portugalija i Italija, zemlje koje već se suočavaju sa posledicama klimatskih promena, kao što je suša, među najglasnijim su zagovornicima novih genomskih tehnika (NGT). Ove tehnike mogu da urede genetski materijal organizma bez unošenja stranog DNK.
Talas velikih vrućina koji se očekuje ove nedelje u Evropi naneće značajnu štetu letnjim usevima na evropskom jugoistoku. Ovo posebno zabrinjava zemlje koje već se bore sa posledicama suše i drugih ekstremnih vremenskih uslova.
Genetski inženjering je kontroverzna tema u svetu poljoprivrede. Dok neki smatraju da ove tehnike mogu da pomognu u poboljšanju prinosima, otpornosti biljaka i smanjenju upotrebe hemijskih pesticida, drugi su skeptični zbog potencijalnih negativnih posledica po zdravlje ljudi i životinja, kao i mogućih štetnih uticaja na okolinu.
Evropska unija već ima strogu zakonsku regulativu kada je reč o GMO usevima. Međutim, novi nacrti propisa mogli bi da otvore vrata za primenu novih tehnika koje se smatraju manje invazivnim i kontroverznim od tradicionalnih metoda genetskog inženjeringa.
Ovo glasanje bi moglo da bude presudno za budućnost poljoprivrede u Evropi, posebno ako se uzme u obzir sve veće izazove koje donose klimatske promene. Suše, poplave, ekstremne temperature i nevreme postaju sve češći, stavljajući veliki pritisak na poljoprivrednu proizvodnju.
U svetlu ovih izazova, mnogi stručnjaci smatraju da je važno istražiti nove načine za poboljšanje otpornosti useva na ekstremne vremenske uslove. Genetski inženjering može da bude jedan od alata koji će omogućiti poljoprivrednicima da se bore protiv nepredvidivih vremenskih prilika i osiguraju stabilnost u proizvodnji hrane.
Međutim, važno je da se prilikom donošenja odluka o primeni novih tehnika genetskog inženjeringa uzmu u obzir i sve moguće posledice. Bezbednost hrane i zaštita životne sredine moraju biti prioritet, kako bi se osiguralo da novi usevi budu bezbedni za konzumaciju i ne ugroze biljni i životinjski svet.
Očekuje se da će glasanje vlada zemalja članica EU rezultirati donošenjem novih propisa koji će omogućiti primenu novih genomskih tehnika u poljoprivredi. Ovo bi moglo da označi novu eru u evropskoj poljoprivredi, sa potencijalnim benefitima za proizvođače, potrošače i životnu sredinu.
Ukoliko se primene odgovarajuće mere kontrole i regulacije, genetski inženjering može da bude koristan alat u borbi protiv posledica klimatskih promena i unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Važno je da se istraži sve mogućnosti koje ove tehnike pružaju, uz očuvanje bezbednosti hrane i zaštite životne sredine.
