U sredu je počela primena američkih carina od 25 procenata na sav uvezeni čelik i aluminijum, čime su ukinuta prethodna izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika SAD. Ove carine se odnose na uvoz iz Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Japana, Meksika, Južne Koreje i Evropske unije. Predsednik Donald Tramp je izjavio da su izmene neophodne kako bi se rešio značajno veći deo uvezenih proizvoda od čelika iz ovih izvora, ističući da to može da ugrozi nacionalnu bezbednost SAD-a.
Kanada, kao najveći izvoznik čelika i aluminijuma u SAD, odgovorila je recipročnim carinama na američke proizvode, uključujući čelik, aluminijum, kompjutere i sportsku opremu, ukupne vrednosti od više od 20 milijardi dolara. Budući premijer Mark Karni je naglasio spremnost da direktno pregovara sa Trampom o trgovinskom sporazumu kako bi se sprečili dalji ekonomski sporovi.
Evropska unija je takođe reagovala na američke carine najavljujući planove da od aprila uvede tarife na američke proizvode u vrednosti od 28 milijardi dolara. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla da će EU uvek biti otvorena za pregovore, naglašavajući da u uslovima globalne geopolitičke i ekonomske neizvesnosti nije u zajedničkom interesu da se ekonomije opterećuju tarifama.
Premijer Australije Entoni Albaneze je ocenio da je američki potez „potpuno neopravdan“, ali je dodao da njegova zemlja neće uzvratiti svojim carinama. On je upozorio da carine i eskalacija trgovinskih tenzija mogu dovesti do ekonomske štete, sporijeg rasta i veće inflacije, što na kraju pogađa potrošače.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će Peking preduzeti sve neophodne mere da zaštiti svoja prava i interese, dok su japanski zvaničnici izrazili zabrinutost da će američke tarife značajno uticati na odnose dve zemlje. Predsednica Meksika, Kladuija Šejnbaum, je izjavila da će njena vlada sačekati moguće rešenje tokom narednih nedelja pre nego što odgovori na američke tarife na čelik i aluminijum.
Do sada, Kanada je pošteđena još većih tarifa, nakon što je Tramp odustao od pretnje uvođenja carina od 50 procenata na čelik i aluminijum iz te zemlje. Tramp je izazvao ekonomski rat sa Kanadom, koja je do sada bila blizak saveznik i drugi po veličini trgovinski partner SAD-a posle Meksika, najpre uvođenjem, a zatim mesečnim odlaganjem tarifa od 25 procenata na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Ovim potezom, Tramp je želeo da izvrši pritisak na Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, naročito smrtonosnog fentanila.
Zvaničnici u kanadskoj pokrajini Ontario su na Trampov potez odgovorili povećanjem cene struje koju prodaju potrošačima u tri američke države. Američki predsednik je zapretio povećanjem carina na čelik i aluminijum, ali su se američki i kanadski zvaničnici dogovorili da promene kurs – Ontario je ukinuo planirani porez na električnu energiju, a Trampova administracija je odustala od povećanja carina na čelik i aluminijum, koji su ostali na nivou od 25 procenata.
Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo je uzvratio carinama na američke proizvode, dok je budući premijer Mark Karni izjavio da će odgovor kanadske vlade predviđati maksimalne posledice po SAD i minimalne po Kanadu. On je naglasio da će njegova vlada zadržati tarife dok Amerikanci ne pokažu poštovanje i kredibilnu obavezu na slobodnu i fer trgovinu.
Trampov rat tarifama sa Kanadom i Meksikom, čiji je uvoz takođe podložan carinama od 25 procenata, potresao je Vol Strit. Berzanski indeksi su danima padali, čime su izbrisani dobici od Trampove pobede na izborima u novembru. Ove tenzije u trgovini će verovatno imati dugoročne posledice na ekonomiju obe strane i globalno tržište.
