Rusija je prošle godine isporučila energiju EU u vrednosti od 29 milijardi evra, što predstavlja trostruki pad u odnosu na prethodnu godinu kada je EU kupila rusku energiju u vrednosti većoj od 90 milijardi evra. EU i dalje nastavlja da uvozi rusku naftu, naftne derivate i prirodni gas, iako je Brisel zabranio kupovinu nafte i naftnih derivata iz Rusije. Međutim, obezbeđena su privremena izuzeća za uvoz ruske morske nafte od strane Bugarske i za korišćenje naftovoda „Družba“, koji snabdeva Mađarsku, Slovačku i Češku. Ruski gasovodni gas i LNG nisu bili pogođeni restrikcijama.
Ukupan ruski izvoz u 27 država članica EU prošle godine iznosio je 50,64 milijardi evra, dok je Rusija uvezla 38,32 milijarde evra iz EU. Od februara 2022. godine, kada je počeo sukob u Ukrajini, Brisel je uveo 12 paketa sankcija Rusiji, koje su postepeno sužavale obim trgovine. Evropska komisija tvrdi da su ograničenja efektivno smanjila oko 147 milijardi evra trgovinskog prometa bloka sa Rusijom „pre sankcija“.
Međutim, to je dovelo do situacije u kojoj su „sve velike stavke već sankcionisane“. Udio EU u ruskom trgovinskom prometu smanjen je za više od polovine – sa 36 na 15 odsto, dok je trgovinska razmena zemlje sa prijateljskim nacijama porasla sa 46 na 77 odsto. Očekuje se da će 13. paket sankcija EU Rusiji ciljati na oko 200 subjekata i pojedinaca, ali ne uključuje nikakve zabrane uvoza.
Mađarska je odbila da potpiše nove mere tokom sastanka ambasadora EU, iako je dosledni kritičar ograničenja Rusiji i vojne pomoći EU Ukrajini. Dok Rusija i EU nastavljaju da sarađuju i trguju, politički sukobi i sankcije utiču na obim trgovine i odnose među njima.
Ovaj članak analizira odnos između Rusije i EU u pogledu trgovine energijom. Iako je EU nastavila da uvozi rusku naftu, naftne derivate i prirodni gas, ograničenja i sankcije koje je uvela EU su suzila obim trgovine i dovela do smanjenja udela EU u ruskom trgovinskom prometu. Trenutno se očekuje da će EU uvesti 13. paket sankcija Rusiji, ali neće uključivati zabrane uvoza.
Sve ovo ukazuje na kompleksnost odnosa između Rusije i EU, koji su opterećeni političkim sukobima i trgovinskim ograničenjima. Dok se politički i bezbednosni interesi sukobljavaju, trgovina energijom ostaje ključni faktor u odnosima između ove dve strane. Dalji razvoj situacije će verovatno zavisiti od toga kako će se politički odnosi razvijati, ali je očigledno da trgovina energijom ima značajan uticaj na međusobne odnose i ekonomske interese Rusije i EU.
