Prema Miljani Pejić iz Krovne organizacije mladih, svaka peta zaposlena mlada osoba u Srbiji ima primanja od oko 80.000 dinara, dok je potrošačka korpa za dostojanstven život 100.000 dinara. Ovo onemogućava mladima da se osamostale u ranijem periodu. Mladi su spremni da rade, ali ne žele da svoj rad vrednuju kroz neplaćene radne prakse.

Više od 80 odsto mladih koji studiraju u inostranstvu bi se rado vratili u Srbiju uz određene uslove, dok mladi koji stiču diplome u Srbiji i dalje razmišljaju o odlasku.

Pejićeva ističe da 23 odsto mladih u Srbiji zarađuje više od 80.000 dinara, ali da većina njih ne može očekivati takvu platu na početku karijere. Uz to, svaka druga mlada osoba u zemlji traži prvi posao duže od dve godine, a njih više od 70 odsto nije ni prijavljeno na birou za nezaposlene.

Jedan od problema mladih je nedostatak poslova u struci, kao i nezainteresovanost za neplaćene radne prakse. Nova generacija mladih ne želi da svoj rad ne vrednuje i nije spremna na eksploataciju na poslu. Pejićeva takođe ukazuje na potrebu većeg usklađivanja obrazovanja i rada.

Program garancije za mlade koji se očekuje u budućnosti trebao bi ponuditi način povratka mladih osoba u sistem ukoliko su duže od četiri meseca van obrazovanja ili nemaju posao ili radnu praksu.

Kada je reč o osamostaljivanju mladih, Pejićeva objašnjava da prema njihovim istraživanjem mladi nemaju uslove za osamostaljivanje pre 30. godine zbog nedovoljnog prihoda. Većina mladih je prisiljena da pored svog redovnog posla obavlja i honorarne poslove. Potrebno je omogućiti studentima fleksibilno radno vreme kako bi mogli raditi pored studija.

Stoga, situacija mladih u Srbiji je složena i zahteva sistematsku reakciju kako bi im se omogućio dostojanstven život, pristojne plate i mogućnost osamostaljenja u ranijoj životnoj dobi. Potrebno je raditi na stvaranju više poslovnih prilika u struci, pravedno plaćenim radnim mestima i podršci mladima u tranziciji sa obrazovanja na tržište rada. Osim toga, važno je podržati mlade ljude u njihovim nastojanjima da se vrate u zemlju i doprinesu njenom razvoju, stvarajući bolje uslove za njihov profesionalni i lični razvoj.