U savremenom društvu, roditelji često prave greške u vaspitanju dece, posebno u želji da im obezbede idealne uslove za razvoj. Profesor doktor Ranko Rajović i dečija psihološkinja Nevena Lovrinčević ističu kako današnji roditelji često postaju „helikopter roditelji“, što može imati štetne posledice po decu. Ovaj pojam se koristi za opisivanje roditelja koji neprekidno nadgledaju i intervenišu u životima svoje dece, često i kada to nije neophodno. U želji da zaštite svoju decu od negativnih iskustava i emocija, roditelji im zapravo uskraćuju priliku da se suoče sa životnim izazovima i nauče kako da ih prevaziđu.
Lovrinčević objašnjava da kada roditelji stalno intervenišu, šalju poruku svom detetu da nije sposobno da se nosi sa problemima samostalno. Ova dinamika može dugoročno da uruši samopouzdanje deteta. Na primer, ako dete doživi neuspeh u školi ili se suoči sa problemima sa vršnjacima, roditelji često reagiraju previše zaštitnički, umesto da dozvole detetu da samo pronađe rešenje. Negativne emocije, kao što su tuga ili ljutnja, su prirodne i deo su procesa odrastanja, a roditelji bi trebali da podstiču decu da ih prepoznaju i nauče kako da ih prevaziđu.
S druge strane, dr Rajović naglašava važnost fizičke aktivnosti u razvoju dece. Kretanje je ključno za razvoj mozga i samopouzdanja. On ukazuje na to da kada deca prolaze kroz fizičke izazove, poput pokušaja da prohodaju, doživljavaju osećaj postignuća koji im daje osećaj sreće. Ova sreća je rezultat oslobađanja hormona sreće u mozgu, što ukazuje na to da su uspeli da prevaziđu prepreke. Kada roditelji prečesto intervenišu i ne dozvoljavaju deci da se suoče sa izazovima, uskraćuju im priliku da osete tu sreću i razviju svoje samopouzdanje.
Rajović takođe ističe da se u savremenom društvu deca sve manje kreću, što može negativno uticati na njihov kognitivni razvoj. On navodi da je nekadašnja norma bila da deca prelaze velike udaljenosti tokom dana, dok danas deca često ostaju inactive. Na primer, deca u gradovima prelaze 3 do 6 kilometara dnevno, dok deca koja učestvuju u kampovima za maratonce pređu čak 20 kilometara. Ova nedovoljna fizička aktivnost može dovesti do problema u razvoju mozga, jer se kretanje povezuje sa aktivacijom važnih regija u mozgu.
Roditelji često ne shvataju koliko je kretanje važno za razvoj deteta i kako nedostatak fizičke aktivnosti može usporiti razvoj mozga. Čak i pre nego što deca prohoda, trebaju aktivno da pomeraju ruke, okreću glavu i učestvuju u različitim fizičkim aktivnostima. U tom smislu, roditelji bi trebali da podstiču decu na fizičku aktivnost i pružaju im prilike da se igraju i istražuju svet oko sebe.
U zaključku, važno je da roditelji prepoznaju kako njihove namere da zaštite decu mogu, paradoksalno, dovesti do njihovog prekomernog zavisnost od njih. Umesto da stalno intervenišu, roditelji bi trebali da dozvole deci da se suoče sa izazovima i nauče kako da ih prevaziđu. Fizička aktivnost je ključna za razvoj mozga i samopouzdanje deteta, a roditelji bi trebali da budu svesni značaja kretanja u svakodnevnom životu. Ulaganje u samostalnost i fizičku aktivnost može stvoriti zdravije i otpornije generacije koje će biti spremne da se suoče sa životnim izazovima.
