U filmskoj industriji se već neko vreme raspravlja o prisustvu Apple uređaja u popularnim serijama i filmovima. Čini se da postoji nepisano pravilo koje se odnosi na korišćenje iPhone-a u određenim žanrovima, posebno onim u kojima se pojavljuju negativci. Naime, u trilerima, krimićima i akcionim filmovima, negativci gotovo nikada ne koriste iPhone, što je izazvalo brojne rasprave među filmskim profesionalcima i publikom.
Ova pojava je poznata kao „klauzula o negativcima“ koju, kako se tvrdi, Apple nameće filmašima. Informacije o ovoj klauzuli prvi put su se pojavile 2020. godine, kada je reditelj Rajan Džonson, poznat po filmu „Knives Out“, govorio o njoj za časopis Vanity Fair. Džonson je istakao da Apple dozvoljava korišćenje svojih uređaja u filmovima, ali pod jednim uslovom: negativci ne smeju imati iPhone pred kamerama. Ova izjava je pokrenula lavinu spekulacija i rasprava o tome kako brend upravlja svojim imidžem i kako to utiče na filmsku industriju.
Tema se ponovo aktuelizovala krajem 2024. godine, kada je rekviziterka Hajdi Koleto u podkastu „Wrap Drinks“ podelila svoje iskustvo vezano za ovu klauzulu. U jednom scenariju, njen zadatak je bio da prikaže glumicu koja vozi pijana, šalje poruku i doživljava saobraćajnu nesreću. Kako je objasnila, nije mogla da prikaže ovaj trenutak sa iPhone-om u ruci, jer bi to značilo da bi Apple više nikada ne bi angažovao. Ova situacija dodatno je potvrdila teoriju da Apple veoma pažljivo upravlja time kako su njihovi proizvodi prikazani u filmovima i serijama.
Osim Džonsona i Koleto, i poznati pisac Ričard Osman govorio je o ovoj temi u podkastu „The Rest is Entertainment“. Osman je rekao da će obratiti posebnu pažnju na ovu klauzulu jer Netflix planira da ekranizuje njegovu knjigu „The Thursday Murder Club“. U tom smislu, postavlja se pitanje kako će ovo pravilo uticati na buduće projekte i koliko će filmski stvaraoci biti slobodni da koriste Apple-ove proizvode.
Iako Apple nikada nije službeno potvrdio postojanje „no villain“ klauzule, niti je demantovao ove tvrdnje, poznato je da kompanija ima pravo da odlučuje o načinu prikazivanja svojih proizvoda. Ovaj oblik kontrole može značajno uticati na kreativne odluke filmaša, koji se suočavaju s dilemama prilikom odabira uređaja za svoje likove.
Na kraju, ovaj fenomen otvara vrata za dalje istraživanje uticaja brendova na filmsku industriju i način na koji se ti brendovi bore za očuvanje svog imidža. U svetu gde je marketing ključan, pitanje o tome kako se negativci predstavljaju na ekranu i koji uređaji su im dozvoljeni postaje sve relevantnije.
