U Briselu je šefica Evropske komisije, Urusla fon der Lajen, povodom obeležavanja osam decenija od oslobođenja nacističkog logora Aušvic, podsetila na značaj čuvanja uspomene na žrtve nacizma i Holokausta. Ona je istakla da Evropa ima moralnu obavezu da se seća i odaje počast svim onima koji su stradali tokom ovog mračnog perioda istorije.
Na društvenoj mreži X, Fon der Lajen je napisala: „Sutra se obeležava 80 godina od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora istrebljenja Aušvic-Birkenau. Nikad nećemo zaboraviti hladnokrvno ubijenih šest miliona Jevreja i sve žrtve Holokausta.“ Ova izjava oslikava ne samo tugu i poštovanje prema žrtvama, već i važnost obrazovanja i podizanja svesti o ovom strašnom poglavlju u ljudskoj istoriji.
Holokaust, kao sistematsko istrebljenje Jevreja i drugih manjinskih grupa, ostavio je duboke ožiljke i lekcije koje se moraju prenositi budućim generacijama. Fon der Lajen je podsetila da je antisemitizam ponovo u porastu u Evropi, što dodatno naglašava potrebu za borbom protiv mržnje i netolerancije. U poslednjim godinama, zabeležen je rast nasilja i diskriminacije prema jevrejskim zajednicama, što predstavlja ozbiljan izazov za evropske vrednosti i društvo u celini.
Evropa je, kao kontinent koji je pretrpeo brojne ratove i sukobe, posebno odgovorna za očuvanje sećanja na Holokaust. Ova odgovornost ne leži samo u obeležavanju važnih datuma, već i u svakodnevnoj borbi protiv antisemitizma i svih oblika diskriminacije. U tom smislu, edukacija je ključna. Škole i obrazovne institucije moraju uvrstiti lekcije o Holokaustu u svoje kurikulume kako bi mladi ljudi razumeli značaj tolerancije, poštovanja i ljudskih prava.
Uprkos naporima da se sećanje na Holokaust očuva, suočavamo se s izazovima. Mnogi mladi ljudi danas možda nisu upoznati sa detaljima ovog događaja, što može dovesti do iskrivljenih predstava i negiranja. Stoga, institucije, nevladine organizacije i pojedinci imaju važnu ulogu u podizanju svesti i obrazovanju o tim pitanjima.
Osim edukacije, važno je i da vlade preuzmu aktivnu ulogu u borbi protiv antisemitizma. To podrazumeva donošenje zakona koji će sankcionisati mržnju i diskriminaciju, kao i podršku zajednicama koje su pogođene ovim problemima. Evropska unija je već preduzela korake u tom pravcu, ali je potrebno da se ti napori dodatno ojačaju.
Fon der Lajen je takođe podsetila na važnost međunarodne saradnje u borbi protiv mržnje i nasilja. Holokaust se ne može posmatrati samo kao evropski fenomen; to je deo globalne istorije koja zahteva zajednički odgovor. Saradnja između zemalja, deljenje informacija i resursa, kao i zajedničke inicijative, ključni su za suzbijanje antisemitizma i promoviranje tolerancije.
U svetlu trenutnih globalnih tenzija i sukoba, poruke poput onih koje je iznela Fon der Lajen postaju još značajnije. Moramo se setiti da je mržnja i netolerancija uvek prisutna opasnost koja može dovesti do tragedija sličnih onima iz prošlosti. Stoga, obeležavanje događaja kao što je oslobođenje Aušvica nije samo čin sećanja, već i poziv na delovanje.
U zaključku, obeležavanje 80. godišnjice oslobođenja Aušvica podseća nas na to koliko je važno da se sećamo prošlosti kako bismo izgradili bolju budućnost. Evropa mora ostati čvrsta u svojim vrednostima, boriti se protiv mržnje i diskriminacije i osigurati da se užas Holokausta nikada ne zaboravi. To je dužnost svih nas, kako prema žrtvama, tako i prema budućim generacijama.
