Postrojenje „Dortiol“, smešteno među zasadima pomorandži duž južne obale Turske, nedavno je postalo glavna tačka za isporuku ruskog goriva evropskim kupcima, ali navodno i američkoj vojsci. Tokom većeg dela svog postojanja, ovo postrojenje je bilo uspavana stanica, fokusirana na izvoz iračke sirove nafte koja je u objekat stizala kamionima. Međutim, sa sukobom u Ukrajini, situacija se drastično promenila.

Prema podacima agencije za praćenje brodova „Kpler“, terminal „Dortiol“ je u periodu od marta do juna 2022. godine primio samo tri pošiljke nafte morskim putem, iz Izraela, Egipta i Grčke. Međutim, od jula iste godine, kada su zapadna ograničenja na ruske energente počela da stupaju na snagu, isporuke nafte u „Dortiolu“ su porasle. Većina nafte koja stiže na terminal je rafinisano gorivo iz Rusije, a veliki deo se potom otprema u Evropu, suprotno sankcijama EU.

Američki senatori su izrazili zabrinutost da je „zamaskirana ruska nafta“ iz „Dortiola“, prerađena u gorivo u grčkoj rafineriji koju ona snabdeva, završila u američkim ratnim brodovima. Američki senatori Marko Rubio i Megi Hasan smatraju da je Rusija namerno stvorila lavirint od terminala u Rusiji do američke flote kako bi zaobišla sankcije.

Iako je uvoz rafinisane ruske nafte u EU zabranjen od februara prošle godine, kao i sirove od prethodnog decembra, obrasci trgovine u „Dortiolu“ i van njega pokazuju kako rafinisani proizvodi ulaze u blok neometano. Vlasnik terminala „Global terminal servises“ tvrdi da deluje kao „nezavisni terminal za skladištenje“ i da nije uključen u trgovinu, te da nema ovlašćenja ni odgovornosti da nadgleda krajnje odredište nafte koja se kreće kroz njena postrojenja.

Turska je postala ključno središte za rusku sirovu i rafinisane proizvode, postajući treći najveći primalac ruske nafte posle Indije i Kine, i najveće tržište za ruske rafinisane proizvode. U nekim slučajevima, Turska je u mogućnosti da sa popustom uveze ruska goriva kao što je dizel i tako zadovolji domaću potražnju, dok je profitabilno izvozila dizel proizveden u turskim rafinerijama kupcima u Evropi. U drugim slučajevima, rafinisana goriva iz Rusije otpremana su u Evropu bez ikakve značajne transformacije, što je kršenje sankcija EU koje zabranjuju takav uvoz.

Prema podacima „Kplera“ 2023. godine, otprilike 85% nafte isporučene iz „Dortiola“ otišlo je u Evropu, uglavnom u Grčku, Belgiju i Holandiju. Ovo stvara ozbiljnu zabrinutost u međunarodnoj zajednici i postavlja pitanje efikasnosti sankcija EU i G7 na ruske energente.

Sve ovo jasno pokazuje da postoji problem u primeni sankcija na rusku naftu i goriva, što zahteva ozbiljnu analizu i akciju kako bi se sprečilo dalje kršenje ograničenja i sankcija. Također je važno istražiti kako je moguće da rafinisana ruska nafta iz „Dortiola“ završava u američkim ratnim brodovima, što bi moglo imati ozbiljne političke i bezbednosne posledice.

Ovaj slučaj dodatno ukazuje na kompleksnost međunarodnih odnosa, trgovine i političkih odnosa, te zahteva koordinirani pristup kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe i kršenja međunarodnih sankcija. Sve ovo predstavlja ozbiljan izazov za međunarodnu zajednicu i zahteva hitne mere kako bi se sprečile eventualne negativne posledice po svetsku trgovinu i političke odnose.