Administracija predsednika Donalda Trampa je pokrenula sveobuhvatnu reorganizaciju američke vlade, što uključuje planove za ukidanje radnih mesta u federalnim agencijama. Prema memorandumu koji je prosleđen agencijama, od njih se traži da do 13. marta dostave planove za smanjenje broja zaposlenih. Ovaj datum je značajan jer ističe finansiranje rada vlade, a novo dogovoreno finansiranje zavisi od Kongresa.
Trampova administracija smatra da je federalna vlada skupa i neefikasna, i da ne ostvaruje rezultate koje očekuje američka javnost. U dopisu direktora Kancelarije za upravljanje i budžet, Rasela Vouta, i vršioca dužnosti direktora Kancelarije za upravljanje kadrovima, Čarlsa Izela, naglašeno je da trenutna struktura vlade predstavlja prepreku za sprovođenje Trampove agende.
Već hiljade službenika na probnom radu su otpustili, a sada su na meti i zaposleni sa višegodišnjim stažom. Ove promene bi mogle značajno uticati na način funkcionisanja vlade. Smanjenje broja radne snage nije samo puko otpuštanje, već i ukidanje radnih mesta, što može dovesti do promena u raznim sektorima administracije.
Uprava za opšte usluge, agencija koja upravlja nekretninama u federalnoj administraciji, već je obavestila zaposlene o smanjenju broja radne snage i obećala da će proces biti pravedan i da će se očuvati dostojanstvo zaposlenih. Ove mere dolaze u trenutku kada se Tramp priprema za prvi sastanak kabineta u svom drugom mandatu, na kojem će prisustvovati i Ilon Mask, bliski saradnik predsednika.
Mask nadgleda rad Agencije za efikasnost vlade, poznate kao Douž (DOGE), koja ima zadatak da ostvari uštede procenjene na 65 milijardi dolara. Ove uštede uključuju smanjenje federalne radne snage, otkazivanje zakupa, finansiranja i prodaju imovine. Kerolajn Levit, predstavnica za medije Bele kuće, izjavila je da svi članovi kabineta postupaju po smernicama i uputstvima Douža, i da će redovno izveštavati o aktivnostima i politikama koje sprovode.
Reorganizacija vlade i smanjenje radne snage izazivaju zabrinutost među zaposlenima, posebno jer se fokusira na radnike koji su već dugo u službi. Ove mere su deo šireg Trampovog plana da reformiše vladu i smanji javne troškove, što se može shvatiti kao odgovor na rastuće kritike o efikasnosti vladinih institucija.
Kritičari ove strategije upozoravaju da bi smanjenje broja radnika moglo ugroziti kvalitet javnih usluga i dovesti do povećanja opterećenja preostalih zaposlenih. Zbog toga se postavlja pitanje koliko će ove mere doprineti modernizaciji vlade u odnosu na moguće negativne posledice za građane.
U svakom slučaju, Trampova administracija nastavlja sa svojim planovima, a sve oči su uprte u Kongres koji treba da donese odluku o finansiranju vlade do 13. marta. Ove promene će nesumnjivo oblikovati budućnost američke administracije i postaviti temelje za dalju diskusiju o ulozi federalne vlade u životu građana.
S obzirom na to da se reforme odvijaju u kontekstu političke napetosti, mnogi analitičari smatraju da će rezultati ovih mera biti predmet debate još dugo nakon što se implementiraju. U vreme kada se očekuju dalji pritisci na budžet i javne troškove, jasno je da će Trampova administracija morati da balansira između smanjenja troškova i očuvanja ključnih funkcija vlade koje su od suštinskog značaja za američko društvo.
