PRE dve godine, guverner američke države Ajova, Kim Rejnolds, potpisao je zakon koji nalaže uklanjanje knjiga iz javnih i školskih biblioteka ako sadrže „opis ili vizuelni opis seksualnog čina“. Ovaj zakon se, između ostalog, odnosio i na religijske tekstove, uključujući i Bibliju. Nakon što su pisci i izdavači tužili državu zbog ovog zakona, federalni sudija Stiven Ločer je minulog utorka privremeno obustavio njegovo delovanje.
Ovo nije prvi put da se donosi slična mera. Nakon što je prvobitna zabrana ukinuta, ona je ponovo vraćena odlukom suda prošlog avgusta. U međuvremenu, neke škole su nastavile da „proganjaju“ određene naslove iz svojih biblioteka tokom te školske godine, što je dovelo do nove tužbe od strane izdavača i pisaca.
Od kada je zakon donet, sa polica biblioteka je uklonjeno gotovo 3.400 knjiga. Iako je u 325 okruga Ajova zakon u većini slučajeva smatran zbunjujućim i nije primenjen, uticaj na književnost je bio značajan. Na meti zabrane našla su se dela savremenih autora, ali i klasici, kao što su „Uliks“ Džejmsa Džojsa, „1984“ Džordža Orvela, „Hrabri novi svet“ Oldusa Hakslija, „Klanica 5“ Kurta Vonegata, „Solomonova pesma“ Toni Morison, „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija, kao i dela Džona Grina poput „Tražeći Aljasku“ i „Krive su zvezde“.
Tužioci, u ovom slučaju pisci i izdavači, naveli su kao osnovu za spor ugrožavanje slobode govora, koja je zagarantovana Prvim amandmanom američkog ustava. Oni su istakli da zakon premašuje granice zabrane opscenih knjiga i zabranjuje čak i dela koja sadrže kratke opise seksualnosti, koja su prihvatljiva za učenike svih uzrasta, bez obzira na to da li se procenjuju u celini ili ne. U svojoj odluci, sudija Ločer je ocenio da je uklanjanje ovih knjiga iz biblioteka neustavno.
Zakon donet u Ajovi nije izolovan slučaj. On je deo šireg trenda zabrane knjiga koji se dešava širom Sjedinjenih Američkih Država u poslednjih nekoliko godina. Izdavači su pokretali sudske postupke i u drugim državama, poput Floride i Ajdahoa, gde su se suočili sa sličnim zakonima i merama.
Pravo žalbe na odluku sudije Ločera ima državni pravobranilac Ajove, Brena Berd, koja je iz redova republikanaca. Ona je roditeljima poručila da ne bi trebalo da brinu o materijalima kojima njihova deca mogu imati pristup kada oni nisu prisutni. Berd je naglasila da se zakon zasniva na „zdravom razumu“ i da deca ne bi trebalo da imaju pristup knjigama koje nisu adekvatne njihovom uzrastu. Obećala je da će se boriti da odbrani zakon koji, kako ona tvrdi, štiti učenike i prava roditelja.
Ova situacija u Ajovi je samo jedan od primera kako se književnost i sloboda govora postavljaju na test u savremenom društvu. Mnogi se pitaju kakve će dugoročne posledice imati ovakvi zakoni na obrazovanje i kulturnu svest mladih generacija. U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se borba za slobodu govora i pristup raznovrsnim informacijama nastavlja, a da se književnost suočava sa izazovima koji su nekada bili nezamislivi u demokratskom društvu.
S obzirom na važnost književnosti u razvoju kritičkog mišljenja i razumevanja sveta, pitanje ostaje: gde je granica između zaštite mladih i cenzure? Uloga sudova i pravnog sistema u ovim pitanjima biće ključna u oblikovanju budućnosti obrazovanja i slobode govora u Americi.
