Direktor Fondacije „Tijana Jurić“ Igor Jurić je danas izjavio da je važnost filma „48 sati u jedan minut“ u tome što podiže svest o podršci porodicama nestalih dece i sistemskom rešavanju takvih problema. Jurić ističe da kada se osoba nađe u situaciji nestanka deteta, ne može sam izaći iz nje. On naglašava da je svaki susret sa zlostavljanom decom mučan i težak za roditelje, ali je važno izuzeti emocije kako bi se pomoglo društvu na osnovu sopstvene tragedije.
Jurić naglašava da je potrebno da mediji i druge osobe doprinesu širenju svesti o problemu nestale dece. Rediteljka filma „48 sati u jedan minut“ Sanja Rajačić je, prema njegovim rečima, uradila pravu stvar podižući svest o važnosti potrage i psihološke podrške porodicama koje traže svoju decu. Film je prikazao kako je teško poverovati svima, a istovremeno ne verovati nikome, kada nestane dete, što je prikazano kao konfuzna situacija u kojoj roditelji traže podršku i nadu.
Jurić ističe da je i sam u momentima nestanka svoje ćerke Tijane povlačio neracionalne korake, posećujući vračare, dok istovremeno nije verovao u njihove savete. On naglašava da je važno osloniti se na institucije i bliske ljude u takvim situacijama, kako bi se izbegle nespecifične situacije u kojima roditelji ne mogu racionalno da razmišljaju. Jurić poručuje da je neophodno da ljudi koji pružaju podršku porodicama nestalih budu ozbiljni i da se pokažu kao prava podrška, jer se u tim momentima vidi ko je zaista važan.
Jurić je izrazio ponos zbog filma „48 sati u jedan minut“ i istakao da je bilo izazovno verovati u kvalitet projekta, ali da su sada, nakon gledanja filma, jako ponosni na rezultat. Filmska umetnost može biti snažno sredstvo za podizanje svesti o teškim temama poput nestanka dece i potrage za njima. Kroz ovaj film, gledaoci mogu bolje razumeti koje su emocije i strahovi prisutni u porodicama nestalih, kao i koliko je važna podrška i solidarnost u takvim situacijama.
Ukazati na važnost podrške porodicama nestalih dece i sistemskom rešavanju problema nestanka je ključno kako bi se prevazišle traume i pomoglo u potrazi za nestalom decom. Ovaj film je samo jedan od načina da se podigne svest o ovom važnom pitanju i da se pokrene diskusija o tome što može biti urađeno kako bi se sprečilo nestajanje dece i kako bi se poboljšala podrška porodicama koje proživljavaju ovu traumu. Javna podrška je od velike važnosti u rešavanju ovog problema i filmovi poput „48 sati u jedan minut“ mogu doprineti tome da se ova tema stavi u fokus i da se podstakne društvo da preuzme odgovornost za zaštitu dece i podršku porodicama u teškim situacijama.
