U debatama o iskorištavanju litijumskog bogatstva u Srbiji često se čuje tvrdnja da nijedna evropska zemlja ne planira slične projekte, što definitivno nije tačno. Evropska unija je usvojila ubrzane procedure za odobravanje litijumskih projekata radi zadovoljenja rastuće potražnje za kritičnim sirovinama potrebnim za zelenu tranziciju.

U Francuskoj, francuska rudarska kompanija „Imeris“ predstavila je projekat EMILI za eksploataciju rezervi litijuma pronađenih u rudniku kaolina Bovoar u regionu Alije. Projekat je dobio podršku vlade na najvišem nivou i planira se da bude održiv i lokalno usmeren, uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.

Evropski rudnici litijuma se razvijaju i u Austriji, Portugaliji, Švedskoj i drugim zemljama. Kompanije poput „Kritikal metals korp“ i Savannah Resources dobile su dozvole za razvoj litijumskih projekata u zaštićenim područjima prirode. Ovi projekti su deo strategija zelene reindustrijalizacije i imaju za cilj ojačati energetsku suverenost zemalja EU.

Litijum je ključan za skladištenje obnovljive energije i omogućava proizvodnju električnih vozila i drugih energetski efikasnih tehnologija. Razvoj ovih projekata će doprineti smanjenju emisija CO2 i stvaranju novih radnih mesta.

U Srbiji, projekat „Jadar“ se provlači kroz kontroverze u vezi sa zaštitom životne sredine i lokalnom zajednicom. Međutim, nacrti Studije o proceni uticaja na životnu sredinu ukazuju da projekat neće ugroziti zaštićena prirodna dobra u regionu.

Ipak, važno je pratiti primere evropskih zemalja koje uspešno sprovode slične litijumske projekte, uz poštovanje najviših ekoloških standarda i podršku lokalnog stanovništva. Održivo upravljanje resursima kao što je litijum ključno je za ostvarivanje energetske tranzicije i zaštite planete Zemlje za buduće generacije.