Benzin je jedan od osnovnih resursa za moderno društvo i ekonomiju, a cene goriva se razlikuju širom sveta. Najjeftiniji litar benzina na svetu možete naći u Iranu, gde košta samo 0,029 evra. S druge strane, evropske zemlje dominiraju na vrhu liste najskupljeg benzina, iako je najskuplji benzinski proizvod u Hongkongu.
Cene benzina se često prilagođavaju u zavisnosti od tržišta, ponude i potražnje, kao i političkih faktora. Na dan 16.9.2024, cena 95-oktanskog benzina je izražena u evrima. U nekim zemljama, poput Irana, cena benzina je subvencionisana od strane države, što omogućava građanima jeftinije gorivo.
Prema istraživanju, najskuplji benzinski proizvod na svetu se može naći u Hongkongu, gde litar benzina košta 2,346 evra. Slede ga Italija sa cenom od 1,676 evra po litru, Norveška sa cenom od 1,660 evra po litru, Danska sa cenom od 1,640 evra po litru i Holandija sa cenom od 1,629 evra po litru.
Na drugoj strani spektra, sa najjeftinijim cenama benzina su zemlje poput Irana, čija cena benzina iznosi samo 0,029 evra po litru. Sledeći na listi su Saudiska Arabija sa cenom od 0,074 evra po litru, Ekvador sa cenom od 0,181 evra po litru, Venecuela sa cenom od 0,187 evra po litru i Angola sa cenom od 0,217 evra po litru.
U Evropi, cena benzina može značajno varirati između zemalja. Na primer, u Švajcarskoj litar benzina košta 1,579 evra, dok u Bugarskoj cena iznosi samo 1,029 evra po litru. Ova razlika u cenama može biti rezultat različitih poreskih politika, troškova proizvodnje i transporta, kao i lokalnih tržišnih uslova.
Što se tiče Hrvatske, cena benzina je relativno visoka u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Na dan 16.9.2024, cena 95-oktanskog benzina u Hrvatskoj iznosila je 1,437 evra po litru. Iako je cena benzina u Hrvatskoj visoka, važno je napomenuti da je kvalitet goriva visok standard, što doprinosi boljem performansama motora i manjem zagađenju životne sredine.
Uzimajući u obzir sve faktore koji utiču na cenu goriva, može se zaključiti da je cena benzina jedan od najvažnijih faktora koji utiču na ekonomiju i standard života građana. Visoke cene benzina mogu negativno uticati na kućni budžet građana, ali istovremeno mogu imati i pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine i smanjenje emisija štetnih gasova.
U svetu u kojem su resursi ograničeni, važno je da vlade i industrija rade zajedno kako bi pronašli održiva rešenja za snabdevanje benzina i drugih goriva. Investiranje u obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroparkovi, može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i doprineti očuvanju prirodnih resursa.
U konačnici, cena benzina je kompleksna tema koja zahteva celoviti pristup i saradnju svih relevantnih aktera. Kroz efikasno planiranje i implementaciju politika, moguće je balansirati potrebe građana, privrede i životne sredine kako bi se postigao održiv razvoj i prosperitet za sve.
