Generalna skupština Ujedinjenih nacija nedavno je usvojila nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 suzdržanih država članica. Sjedinjene Države su pozdravile usvajanje rezolucije, nazivajući ga važnim naporom Generalne skupštine. Rezolucija predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u periodu od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini.
U rezoluciji se ne pominje odgovornost bilo kog naroda ili države, već se poziva na osudu poricanja genocida u Srebrenici. Sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, glasale su za rezoluciju. Dokument su sačinile Nemačka i Ruanda, a UN-ov komesar za ljudska prava Volker Turk pozdravio je usvajanje rezolucije kao priznanje žrtvama i promociju kulture sećanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je protivljenje rezoluciji, nazivajući je jednostranom i politizovanom, te tvrdeći da će izazvati napetost na Balkanu. On je pozvao druge države da glasaju protiv dokumenta, ističući da je već sprovedena pravna odgovornost za počinjeni genocid.
Nemačka, jedan od sponzora rezolucije, branila je dokument kao neusmeren protiv bilo koga, već kao priznanje žrtvama i osudu genocida. Ambasadorka Nemačke u UN Antje Lenderce istakla je da rezolucija uživa podršku mnogih zemalja, uključujući i one sa Zapadnog Balkana, te je apelovala na usvajanje rezolucije radi sećanja na događaje u Srebrenici.
Rusija se izjasnila protiv nacrta rezolucije, optužujući ga za demonizaciju jednog naroda i podrivanje Dejtonskog sporazuma. Predstavnici Kine su takođe izrazili protivljenje, tvrdeći da rezolucija šteti harmoničnom životu u Bosni i Hercegovini. Ujedinjeni Arapski Emirati su bili suzdržani tokom glasanja, snažno osuđujući negiranje genocida u Srebrenici.
Crna Gora podržava rezoluciju, ističući njeno osuđivanje ratnih zločinaca i akata genocida. Ambasador Damir Šabanović naglasio je značaj rezolucije za mir i pomirenje, te suzdržanost Crne Gore od političkih implikacija tokom glasanja.
Zvanični Beograd ne priznaje genocid u Srebrenici, karakterišući ga kao zločin masovnih razmera. Međunarodni sudovi su više puta potvrdili da je u Srebrenici počinjen genocid, a Međunarodni sud pravde u Hagu to je potvrdio u presudi protiv tadašnje SRJ.
Usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN predstavlja važan korak ka priznavanju prošlih zločina i posvećivanju sećanju žrtvama. Ova rezolucija ne samo da odaje počast žrtvama genocida, već i pruža osnovu za dalje pomirenje i izgradnju mira u regionu. Nadamo se da će se ova inicijativa nastaviti i da će se podići svest o važnosti suočavanja sa prošlošću kako bi se izbegli slični zločini u budućnosti.
