Arhitekta-konzervator Aleksandar Ivanović izjavio je danas da trenutno kriterijumi na osnovu kojih je zgrada Generalštaba u centru Beograda oštećena u bombardovanju 1999. godine, proglašena spomenikom kulture, više ne postoje. Prema Ivanovićevim rečima, ruševine i građevinski ostaci kompleksa zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića predstavljaju praktično ostatke onoga što je nekada bilo u celosti kulturno dobro. On ističe da su elementi koji su nekada predstavljali osnovu za proglašenje Generalštaba za kulturno dobro nestali i više ne postoje. Ivanović je naglasio da je procedura zaštite kulturnih dobara poznata po Zakonu o kulturnim dobrima i da trenutno ne postoji mogućnost da se Generalštab vrati na nivo prethodne zaštite.
Zgrada Generalštaba, koja se nalazi na uglu Nemanjine i Svetogorske ulice, bila je središte vojnih operacija tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Nakon bombardovanja, zgrada je ozbiljno oštećena, ali je kasnije proglašena za spomenik kulture u nadi da će biti obnovljena i sačuvana kao deo kulturne baštine. Međutim, Ivanović je istakao da su sadašnji kriterijumi za zaštitu kulturnih dobara promenjeni i da se Generalštab više ne uklapa u te kriterijume.
Ova vest je izazvala različite reakcije u javnosti, s obzirom na značaj zgrade Generalštaba kao istorijskog i kulturnog spomenika. Mnogi smatraju da je važno sačuvati takve objekte kao deo nacionalne baštine, dok drugi veruju da je potrebno ispraviti greške iz prošlosti i preurediti zgradu u nešto novo i moderno.
Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar izjavio je da zgrada Generalštaba ne samo da ima veliki značaj kao kulturni spomenik, već predstavlja i simbol brige za istorijsko nasleđe. On je apelovao na nadležne institucije da preispitaju odluku o ukidanju zaštite zgrade Generalštaba kao spomenika kulture, te da pronađu način da se sačuva njena autentičnost i istorijska vrednost.
Sa druge strane, neki stručnjaci smatraju da je potrebno sagledati celokupnu situaciju, uzimajući u obzir praktičnost i ekonomske faktore. Arhitekta Milan Stamatović ističe da je zgrada Generalštaba već decenijama prazna i zanemarena, te da bi bilo mudro razmotriti opcije za njenu revitalizaciju i prilagođavanje savremenim potrebama. On smatra da je potrebno balansirati između očuvanja istorijske vrednosti i racionalnog korišćenja prostora u centru grada.
U međuvremenu, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izrazio je spremnost da zajedno sa stručnjacima i relevantnim institucijama pronađe rešenje za budućnost zgrade Generalštaba. On je istakao da je potrebno sagledati sve mogućnosti i preduzeti korake koji će obezbediti da zgrada bude adekvatno korišćena i da se sačuva njena autentičnost.
Odluka o ukidanju zaštite zgrade Generalštaba kao spomenika kulture otvara mnoga pitanja o ulozi i značaju kulturne baštine u savremenom društvu. Dok neki smatraju da je važno sačuvati prošlost i istorijsko nasleđe, drugi veruju da je potrebno otvoriti nove perspektive i prilagoditi se savremenim potrebama i trendovima. Uprkos različitim stavovima, sigurno je da će budućnost zgrade Generalštaba i dalje biti predmet razmatranja i rasprave u javnosti.
Kako će se ova priča dalje razvijati i kakvi će biti konačni koraci u vezi sa zgradom Generalštaba, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ova tema će sigurno nastaviti da intrigira stručnjake, ljubitelje istorije, kao i širu javnost, dok se budućnost ovog značajnog kulturnog spomenika bude razmatrala i planirala.
