Naučnici sa Univerziteta u Lozani istraživali su i analizirali uticaj globalnog zagrevanja na masu i površinu leda u Alpama. Prema njihovoj studiji, do polovine 21. veka, Alpe će izgubiti oko 34% sadašnje mase leda. Čak i ukoliko bi se otopljavanje nekim čudom zaustavilo, trend otapanja bi se nastavio. Kompjuterske projekcije pokazuju da bi gubitak glečera mogao biti još i veći, sa mogućim otapanjem čak 65% svih ledenih formacija na Alpima. Ovo će imati značajne negativne posledice na snabdevanje pitkom vodom u ovom delu Evrope.
Prema informacijama sa švajcarskog informativnog kanala „SWI“, temperatura u Švajcarskoj se povećala za dva stepena celzijusa u odnosu na preindustrijski period. Na teritoriji Švajcarske nalazi se ukupno 1.500 glečera, koji su od izuzetne važnosti za obezbeđenje dovoljnih količina vode za piće. Njihovim otapanjem Švajcarska će izgubiti 57 kubnih kilometara vode ili 15% svih rezervi.
Ove promene će dovesti do manjih dotoka vode u letnjim mesecima, što može značano ugroziti tokove velikih reka kao što su Rajna, Dunav i reka Po. Ovo smanjenje vodenih kapaciteta već utiče negativno na poljoprivredu, energetski sektor i evropski rečni saobraćaj.
Naučnici su razvili model koji analizira kraći vremenski period i sa većom preciznošću prikazuje negativne posledice globalnog otopljavanja i otapanja ledenih površina. Korišćenjem veštačke inteligencije i novih algoritama, istraživači su pružili detaljne projekcije koje upozoravaju na ozbiljan problem pitke vode u Alpama u narednim godinama.
Smanjenje padavina tokom zimskih meseci i ubrzano otapanje alpskih glečera mogu značajno da ugroze tokove velikih reka kao što su Rajna, Dunav i reka Po. Ovo će imati negativne posledice na poljoprivredu, energetski sektor i rečni saobraćaj.
Prema rezultatima istraživanja, trend otopljavanja i otapanja ledenih površina će se nastaviti i verovatno će dovesti do još većeg gubitka leda u Alpama nego što je to trenutno projektovano. Sve ovo ukazuje na hitnu potrebu jačeg angažmana u borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja kako bi se sačuvali ekosistemi i očuvala voda za buduće generacije.
