Gordana Zec, sestra Aleksandre Zec, koju su 1991. godine ubili pripadnici hrvatskog MUP-a, tzv. „merčepovci“, ispričala je za BBC na srpskom jeziku o noći užasa kada su brutalno ubijeni njeni roditelji i sestra. Zločin se dogodio u Zagrebu, kada su specijalne jedinice MUP-a Hrvatske predvođene Sinišom Rimcem upale u njihovu kuću.
Porodica Zec je mirno večerala tog dana i očekivala goste koji se nisu pojavili. Nakon toga, otac je iznenada odveden iz kuće, a majka i sestra su također odvedene i ubijene na Sljemenu. Gordana i njen brat Dušan nekako su preživeli tu noć horora.
Gordana se priseća kako je prošla kroz strašan trenutak kada je videla sestru Aleksandru kako beži niz stepenice, a zatim je videla oca kako se bori s muškarcima u uniformi. Majka je pokušala da pođe za ocem, ali su je vratili u kuću. Onda je Gordana otrčala i pokušala da zaštiti oca, ali je bila prestravljena količinom krvi koju je videla i vratila se u kuću.
Ubice su odvele majku i sestru na Sljeme, gde su ih ubili i zakopali, dok su oca ubili u dvorištu porodične kuće. Nakon ovog stravičnog događaja, Gordana i Dušan su napustili Zagreb, živeli su s bakom na selu, a zatim su se preselili u Banjaluku dok je rat besneo oko njih.
Gordana ističe da je njena baka bila stub porodice, iako je sama bila siroče jer su joj roditelji ubijeni u ustaškom logoru Jasenovac. Nakon što su se preselili u Banjaluku, Gordana je završila fakultet i zaposlila se, osećajući se prihvaćeno u tom gradu.
Iako je nedavno postavljen spomenik porodici Zec na Sljemenu i godišnjica smrti njenih roditelja redovno se obeležava, Gordana smatra da hrvatsko društvo nije napravilo pomak u pravcu pravde za zločin nad njenom porodicom. Tokom odrastanja, ona i brat nisu često otvarali temu stradanja porodice, ali ona ističe da je morala potisnuti bol i terati sebe da ide dalje.
Danas, Gordana radi u Poreskoj upravi, udata je i ima tri kćerke. Iako su počinioci ovog zločina priznali krivicu pred sudom, nisu nikada odgovarali za taj zločin. Siniša Rimac, koji je učestvovao u ovom zločinu, osuđen je na 8 godina zatvora 2005. godine, ali mu je kazna kasnije smanjena za godinu dana.
Gordana se još uvek bori s traumom i gorkim ukusom nepravde, ali ističe da je morala da nastavi dalje i da napravi zid oko sebe kako bi zaštitila sebe od bola. Njena priča je samo jedna od mnogih koje svedoče o stradanjima tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ostavljajući trajne posledice na živote mnogih ljudi.
