Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, izjavila je da je govor američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ostavio mnoge evropske državnike bez teksta. Ova izjava dolazi u trenutku kada je globalna politička scena u stalnoj promeni, a dolazak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama označio je prekretnicu koja će uticati na Evropu.
U svom govoru, Vens je naglasio nove pristupe koje Sjedinjene Američke Države planiraju da preduzmu prema evropskim državama, što je izazvalo različite reakcije među prisutnima. Cvijanović je istakla da je bilo zanimljivo posmatrati kako su evropski lideri reagovali na Vensovu poruku, koja se nije poklopila sa njihovim očekivanjima. Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i nekih evropskih zemalja, koje se mogu suočiti sa izazovima u vezi sa američkom spoljnom politikom.
Govor potpredsednika Vensa, prema Cvijanovićevoj, predstavlja signal za promene koje će se desiti u evropskoj politici, a posebno u vezi sa pristupom SAD prema EU. Ona veruje da će evropski lideri morati da se prilagode novim okolnostima, s obzirom na promene u američkom vođenju, koje je postalo evidentno nakon Trampovog dolaska na vlast.
U poslednjih nekoliko godina, svet se suočava s brojnim geopolitičkim previranjima. Američka politika prema Evropi često se percipira kao nepredvidiva, posebno nakon što je Tramp preuzeo mandat. Njegov stil vođenja, koji se oslanja na direktne i ponekad oštre komentare, stvorio je pritisak na evropske lidere da preispitaju svoje strategije i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Jedan od ključnih problema koji se nameće je odnos prema NATO-u. Dok su Sjedinjene Američke Države tradicionalno bile jedan od glavnih oslonaca NATO-a, Trampova administracija je postavila pitanje da li evropski saveznici ulažu dovoljno u svoju odbranu. Ova tema je bila centralna u diskusijama na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde su se mnogi evropski lideri pojavili zabrinuti zbog mogućih posledica američke politike.
Osim toga, Cvijanović je ukazala na to da je Vensov govor odražavao i promene u ekonomskim odnosima. U svetlu globalne ekonomije koja se menja, američka administracija je mogla da signalizira potrebu za novim trgovinskim dogovorima i prilagođavanjem postojećih sporazuma. Ove promene mogu imati značajan uticaj na ekonomije evropskih zemalja, posebno onih koje zavise od trgovine sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U tom kontekstu, reakcije evropskih lidera na Vensovu poruku ne iznenađuju. Mnogi su izrazili zabrinutost da bi američka politika mogla dovesti do destabilizacije odnosa između EU i SAD-a, a to bi moglo imati dalekosežne posledice po sigurnost i ekonomiju regiona. Ove tenzije se dodatno komplikuju pitanjima poput migracija, klimatskih promena i odnosa sa Rusijom i Kinom.
Cvijanović je naglasila da je važno da evropski lideri budu svesni ovih promena i da se prilagode novoj realnosti. Ona veruje da bi evropske zemlje trebalo da rade na jačanju svojih unutrašnjih kapaciteta i saradnji kako bi se suočile sa izazovima koje donosi nova američka administracija.
U zaključku, Vensov govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji predstavlja značajan trenutak u međunarodnim odnosima, koji bi mogao da označi promenu u načinu na koji EU i SAD međusobno komuniciraju i sarađuju. S obzirom na sve veće tenzije i nesigurnosti, evropski lideri će morati da preispitaju svoje strategije i prilagode se novim okolnostima kako bi očuvali svoje interese i stabilnost u regionu.
