U srcu Provanse, neki od najvećih naučnih umova sveta postavljaju osnove jednog od najvećih i najambicioznijih eksperimenata današnjice. Zadatak im je demonstrirati izvodljivost proizvodnje energije nuklearnom fuzijom, istom reakcijom koja daje „život“ Suncu i zvezdama, ali u industrijskim razmerama.

Kako bi to postigli, grade najveći tokamak, mašinu za proizvodnju toroidalnog magnetskog polja za razgraničenje plazme. Projektni ugovor o Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER) potpisan je još 2006. godine, a do sada je više od 30 zemalja doprinelo toj ideji. Kada tokamak bude završen, biće težak oko 23.000 tona i biće sposoban izdržati temperaturu od preko 150 miliona stepeni Celzijusa.

„Gradimo možda i najsloženiju mašinu ikad dizajniranu“, rekao je šef komunikacija ITER-a Laban Koblenc. „Na neki način ovo je kao nacionalna laboratorija, veliki istraživački institut. Ali to je zapravo spoj nacionalnih laboratorija čak 35 zemalja“, dodao je Koblenc.

Nuklearna fuzija je proces u kojem se dva laka atomska jezgra spajaju formirajući jedno teže i pritom otpuštaju ogromnu količinu energije. Na Zemlji se već dugo istražuju načini stvaranja fuzije, a jedan od primera je američka „National Ignition Facility“, Nacionalni kompleks za laserske termonuklearne reakcije.

ITER projekat fokusiran je na stvaranje fuzije u velikoj komori od 800 metara kubnih od male količine goriva, dva do tri grama deuterijuma ili tricijuma, pri temperaturi od 150 miliona stepeni preko različitih sistema zagrevanja.

Cilj je prikupiti energiju iz dobijenog toka koji bi pokretao turbinu. Fuzija bi mogla biti alternativa nuklearnim elektranama koje koriste fisiju i proizvode radioaktivni otpad. ITER predstavlja šansu za čistu energiju iz fuzije, generacijski san ujedinjenih 35 zemalja sa nadom da će troškovi i rokovi biti ispoštovani uprkos pandemiji.