Prokuplje, grad sa oko 38.000 stanovnika, postavlja pitanje o mogućnosti osnivanja profesionalnog pozorišta, što je tema koju su pokrenuli lokalni glumci i građani. Ovaj krug inicijativa dolazi u trenutku kada je Toplički okrug jedini deo juga Srbije koji nema svoje profesionalno pozorište. Pored njega, Rasinski okrug ima pozorišta u Kraljevu i Novom Pazaru, Jablanički u Leskovcu, Niški u Nišu, a Pčinjski u Vranju. Iako je Prokuplje dobilo status grada 2018. godine, još uvek mu nedostaje ova važna kulturna institucija.
Inicijator akcije, glumac Predrag Kotur, ističe da je u Prokuplju postojalo Okružno narodno pozorište od 1946. do 1956. godine, koje je zatvoreno bez objašnjenja. Kotur predlaže da se novo pozorište nazove „Toplički narodni teatar“ i da u prvim godinama ima samo četvoro zaposlenih: direktora, dva glumca i dva tehnička lica. Planiraju da koriste scenu Doma kulture, angažujući ostale saradnike po ugovoru i projektu. S obzirom na to da su bez pozorišta već sedam decenija, naglašava da je važno „stvoriti“ publiku, planirajući godišnje da izvedu dve večernje i dve dečje predstave.
Zanimljivo je da je interesovanje građana za pozorište već evidentno kroz Festival komedije koji se održava u gradu. Tokom jednog festivala, prodata su hiljadu karata za pet predstava u sali sa 200 mesta, što ukazuje na veliku želju za kulturnim sadržajem. Kotur naglašava da mladi ljudi u Prokuplju i okolini nemaju priliku da uživaju u dečjim predstavama, kao njihovi vršnjaci u drugim gradovima. Inicijativu su pokrenuli sa neformalnom grupom građana uz podršku gradskih vlasti, a do sada su sakupili više od tri hiljade potpisa za ovu akciju.
Osim toga, u gradu ima još petoro glumaca koji su završili akademije i žele da ostanu u svom zavičaju. Kotur je svestan da osnivanje pozorišta zahteva značajne investicije, ali smatra da bi sa osamnaest i po miliona dinara mogli da zaposle petoro ljudi, održe festival i realizuju gostovanja i koprodukcije sa drugim pozorištima. On to naziva „mikro pozorištem“, s obzirom na to da je budžet leskovačkog pozorišta 127 miliona dinara, ali smatra da je moguće započeti i sa manjim resursima.
Kotur napominje da novo pozorište ne bi bilo samo prokupačko već regionalno. Planiraju da obezbede predstave i za okolna mesta kao što su Kuršumlija, Blace i Žitorađa, koja nemaju razvijen kulturni život. U Kuršumliji je nedavno obnovljen bioskop, dok Žitorađa ima Narodnu biblioteku sa salom, a Blace Dom kulture. Prokuplje bi moglo da pokrije kulturne potrebe ovih mesta i, ako dobiju saglasnost grada, krenuće u realizaciju prvih predstava.
Kotur se nada da će, ukoliko dobiju scenu u Domu kulture, biti stabilni u naredne dve decenije. Prve dve godine će biti godine dokazivanja, a ako postignu dobre rezultate, rasteće i potreba za radnim mestima i prostorom. On ističe da Dom kulture trenutno ima amatersko pozorište, KUD i književno društvo, i da bi pozorišne predstave mogle da se izvode jednom ili dva puta nedeljno, ostavljajući prostor i za druge programe.
Ukoliko uspiju da skupe potrebne potpise i podnesu zahtev za registraciju, a inicijativa bude izglasana, Kotur se nada da bi mogli biti spremni za početak naredne sezone u septembru 2025. godine. Ipak, sve zavisi od gradskih vlasti i njihovih budžetskih mogućnosti.
Kotur je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini 2010. godine i igrao je u raznim filmovima i serijama, uključujući „Koreni“, „Oluja“ i „Južni vetar“. Ima bogato iskustvo sa pozorišnim predstavama u različitim gradovima i pozorištima, što mu daje dodatnu motivaciju da se bori za osnivanje pozorišta u svom gradu.
