Topao vetar nosi sa sobom saharski pesak
Topao vetar koji dolazi iz Afrike doneo je sa sobom saharski pesak, koji je zagađujuća materija prirodnog porekla, izjavio je Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. On je naglasio da je taj pesak stigao čak do Švajcarske, a u Evropu doneo oko 180.000 tona peska.
Potrebno je pratiti prisustvo peska u vazduhu jer je dokazano da ima negativan uticaj na zdravlje ljudi. „Bio je najavljen sunčan dan. Nemamo klasične kišne oblake, već zapravo vidimo da nema sunca – upravo zbog toga što saharski pesak ne dopušta zracima sunca da dopru do površine“, rekao je Šoštarić za RTS.
Šoštarić preporučuje da se smanji boravak napolju koliko je to moguće i da se prati koncentracija zagađujućih materija na dostupnim internet stranicama. Takođe, treba izbegavati fizičku aktivnost na otvorenom, dok je pesak prisutan u vazduhu. „Večeras je najavljena kiša, ukoliko se ta prognoza obistini, pesak će se iz atmosfere preneti na tlo“, dodaje Šoštarić.
Za sutra meteorolozi su objavili žuti alarm zbog grmljavine i pljuskova, najavivši temperaturu nižu za oko 10 stepeni nego danas.
Saharski pesak donosi probleme zdravlju
Prisustvo saharskog peska u vazduhu može imati ozbiljne negativne posledice po zdravlje ljudi. Pesak koji dolazi iz Sahare može uzrokovati respiratorne probleme, iritaciju očiju, alergijske reakcije i druge zdravstvene tegobe. Zbog toga je važno pratiti nivo zagađenja i primeniti odgovarajuće mere predostrožnosti kako bi se zaštitilo zdravlje građana.
Smanjenje boravka napolju i izbegavanje fizičke aktivnosti na otvorenom može pomoći u smanjenju izloženosti saharskom pesku. Takođe, praćenje meteoroloških prognoza i upozorenja može biti od velike koristi u planiranju aktivnosti napolju. U slučaju prisustva saharskog peska u vazduhu, preporučuje se nošenje zaštitne maske za lice i izbegavanje boravka u neposrednoj blizini izvora zagađenja.
Efekti saharskog peska na životnu sredinu
Saharski pesak nije samo problem za zdravlje ljudi već može imati i negativne posledice po životnu sredinu. Visoka koncentracija peska u vazduhu može dovesti do zagađenja voda, tla i biljnog sveta. Pesak koji se taloži na površini tla može uticati na kvalitet zemlje i sprečiti rast biljaka.
Takođe, saharski pesak može izazvati eroziju tla, što može dovesti do povećanja rizika od poplava i klizišta. Da bi se sprečile negativne posledice po životnu sredinu, važno je sprovoditi mere zaštite i sanacije zagađenih područja.
Zaključak
Prisustvo saharskog peska u vazduhu može predstavljati ozbiljan problem za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog toga je važno pratiti nivoe zagađenja i primeniti odgovarajuće mere predostrožnosti kako bi se zaštitilo zdravlje građana i sprečile negativne posledice po životnu sredinu. Uz pravovremeno informisanje i adekvatne mere zaštite, možemo smanjiti rizike i održati kvalitet vazduha i životne sredine na zadovoljavajućem nivou.
