Godina 2023. ostaće upamćena kao godina ekstrema, kako u svetu tako i u Srbiji. Milica Tošić sa Instituta za meteorologiju piše o prirodi ekstremnih događaja, o uticaju klimatskih promena, i o projektu EXTREMES koji za cilj ima da nas pripremi na nove ekstremne prilike u budućnosti.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je godišnji bilten za 2023. godinu. Mada je već bilo reči o rekordima koje je postavila godina za nama, ovakvi dokumenti nam nude brojke koje će, između ostalog, istraživačima pomoći ne samo da razumeju razmere posledica klimatskih promena danas, već i da bolje vrše projekcije naše klimatske budućnosti.

Kako navodi RHMZ u godišnjem biltenu, tropske temperature bile su zabeležene u celoj Srbiji, čak i u onim sezonama kada su obično potpuno neočekivane. Leskovac i Beograd imali su najveći broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja je viša od 30 stepeni Celzijusa – čak 64, odnosno 57 takozvanih tropskih dana.

Poređenja radi, prosečni broj tropskih dana u Beogradu u toku godine je 45, ali i ta brojka se odnosi na „novi“ referentni period od 1991. do 2020. godine, u kojem su već vidljive posledice klimatskih promena. Registrovan je i rekordan broj tropskih noći tokom godine (kada minimalna dnevna temperatura ne pada ispod 20 °C), a najviše u Beogradu – čak 34 tropske noći u 2023. godini, 8 više od tridesetogodišnjeg proseka.
Godinu 2023, koja je po meteorološkim merenjima bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, treba videti i kao prozor u našu potencijalnu klimatsku budućnost. Ali podaci o ekstremima koje nam daju naučna merenja nisu tu samo kako bismo se mi brinuli o posledicama klimatskih promena. Njih upravo sada koristimo kako bismo unapredili naše baze i razvili nove modele i predviđanja – kakva nas klima čeka, i kako se na nju možemo pripremiti.

Klimatske promene menjaju pojavu i intenzitet ekstremnih prilika
Iako su po definiciji retki, ekstremni događaji poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana se zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju sa posebnom pažnjom. Prvi i osnovni uvid glasi: verovatnoća ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, kao i rizici koje oni sa sobom nose, menjaju se usled klimatskih promena.

Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, jasno je da se već sada ekstremni događaji pojavljuju u različitim kombinacijama pojačanog intenziteta, povećane učestalosti, na potpuno novim lokacijama gde ih ranije nije bilo, ali i sa drugačijim tajmingom tokom godine (u odnosu na to kada su bili beleženi u prošlosti).

Dosadašnje analize istorijskih podataka potvrđuju trend porasta toplih i smanjenje hladnih ekstremnih događaja, a klimatske predikcije pokazuju da će se ovakav trend nastaviti i u budućnosti. Više temperature dovode i do smanjenja snežnog pokrivača, ranijeg topljenja snega i isparavanja vode. Ekstremne vrućine mogu dovesti do češćih, ozbiljnijih i produženih toplotnih talasa i suša, i mogu pogoršati šumske požare. Kako prosečna temperatura na Zemlji raste, dolazi do pojačanog isparavanja, pa naša atmosfera onda sadrži više vodene pare, i zauzvrat povećava ukupne količine padavina.
Klimatske promene i ekstremni događaji u Srbiji motivi su za pokretanje projekta EXTREMES koji ima za cilj identifikaciju, analizu i prognozu ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja. Kako je raspon vremenskih i prostornih razmera ekstremnih događaja širok, za istraživanje će se koristiti rezultati numeričkih simulacija mikrofizičkih procesa, prognoza ekstremnih magli pomoću modela za prognozu vremena i rezultata numeričkih simulacija klime. Projekt će doprineti da se ostvare određeni strateški ciljevi u proceni rizika od katastrofa, u prilagođavanju na klimatske promene i povećanju otpornosti na klimatske ekstreme u Srbiji.