Evropska komisija (EK) je danas iznela ozbiljne optužbe protiv američkih tehnoloških giganata, kompanija Gugl i Epl, zbog navodnog kršenja pravila digitalnog tržišta EU. Ove tvrdnje su predstavljene u kontekstu sve strožih pravila koja se odnose na digitalnu ekonomiju i konkurenciju unutar Evropske unije.
Prema informacijama koje je objavio britanski list Gardijan, EK je započela postupak protiv Epla i Alfabeta, matične kompanije Gugla, optužujući ih za nepoštovanje Zakona o digitalnim tržištima (DMA). Ovaj zakon je uveden kako bi se osiguralo da velike tehnološke kompanije ne zloupotrebljavaju svoju dominaciju na tržištu i da omogućavaju ravnopravan pristup drugim učesnicima na tržištu.
Kao rezultat kršenja ovog zakona, kompanije se suočavaju s ozbiljnim finansijskim posledicama. Naime, u zavisnosti od težine prekršaja, kazne mogu iznositi do 10% globalnog prihoda kompanije, a u slučaju ponovljenog prekršaja, ta kazna može biti povećana na čak 20%. Ovo predstavlja značajan podsticaj za kompanije da se pridržavaju pravila i izbegnu moguće sankcije.
Evropska komisija je istakla da je njeno preliminarno istraživanje pokazalo da Guglov pretraživač favorizuje rezultate koji vode ka sopstvenim uslugama Alfabeta, umesto da pruža ravnopravan pristup rezultatima drugih kompanija. Ova praksa je u suprotnosti sa zakonskim zahtevima koji nalažu da se usluge trećih strana moraju tretirati na „transparentan, fer i nediskriminatorski način“.
Osim toga, EK je ukazala na probleme u Guglovoj aplikaciji Gugl plej, koja navodno sprečava programere da usmeravaju potrošače ka alternativnim kanalima gde bi mogli pronaći povoljnije ponude ili aplikacije. Ova praksa može biti shvaćena kao pokušaj da se zadrži dominacija na tržištu aplikacija, što može imati negativan uticaj na inovacije i konkurenciju.
U vezi s kompanijom Epl, EK je naglasila potrebu da Epl učini svoje operativne sisteme dostupnim i za uređaje konkurenata, poput pametnih telefona i bežičnih slušalica. Ako Epl ne postupi po ovom zahtevu, suočiće se sa daljim istragama i mogućim kaznama. Ova odluka je deo šireg nastojanja Evropske unije da poveća konkurenciju i smanji monopolističke prakse u tehnološkom sektoru.
U svetlu ovih optužbi, važno je napomenuti da EK već duže vreme sprovodi rigorozne mere kako bi obuzdala moć velikih tehnoloških kompanija. Ove mere uključuju istraživanja, kazne i regulative koje imaju za cilj da osiguraju ravnotežu na tržištu i zaštitu potrošača. U tom smislu, slučaj protiv Gugla i Epla može biti viđen kao ključni trenutak u oblikovanju budućnosti digitalnog tržišta u Evropi.
Pored toga, ova situacija može imati šire posledice na globalnom nivou, jer mnoge druge zemlje prate kako se razvija regulativa u EU. Američke kompanije, koje već godinama dominiraju globalnim tržištem tehnologije, mogle bi se suočiti s još strožim pravilima u drugim delovima sveta ukoliko se evropski modeli pokažu uspešnima.
Zakon o digitalnim tržištima (DMA) predstavlja značajan korak ka regulaciji sektora koji se brzo razvija i postavlja se kao odgovor na izazove s kojima se suočavaju potrošači i manji igrači na tržištu. Ovaj zakon ima za cilj da obezbedi pravičnu konkurenciju i omogući inovacije, što bi moglo doneti koristi ne samo potrošačima već i celokupnom ekonomskom okruženju.
U zaključku, postupak Evropske komisije protiv Gugla i Epla naglašava sve veći pritisak na velike tehnološke kompanije da se pridržavaju pravila i da ne zloupotrebljavaju svoju tržišnu moć. Kako se digitalna ekonomija nastavlja razvijati, biće zanimljivo posmatrati kako će se ovi slučajevi razvijati i kakav će uticaj imati na globalnu tehnološku industriju i regulacije u budućnosti.
