Nedavni slučaj nasilja u porodici u Nikšiću podigao je veliku prašinu i pokrenuo pitanje efikasnosti pravosudnog sistema u zaštiti žrtava nasilja. Prema informacijama koje su plasirane iz Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću, postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni R.Š. pre dva dana došao u porodični stan i pretnjom da će napasti na život i telo nevenčane supruge, ugrozio njenu sigurnost.

Ovaj slučaj nije samo incident između dve osobe, već duboko ukorenjen problem nasilja u porodici koji je prisutan u društvu. Prema istraživanjima, svaka treća žena u Crnoj Gori bila je žrtva nasilja u porodici, a svake godine se prijavi hiljade slučajeva. Međutim, broj prijavljenih slučajeva nasilja samo je vrh ledenog brega, jer mnoge žene strahuju da se obrate institucijama za pomoć ili da prijave nasilje zbog straha od osvete ili da neće dobiti adekvatnu zaštitu.

Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici Crne Gore, merom zabrane pristupa počinilac nasilja može biti udaljen iz zajedničkog stana ili kuće, udaljen sa mesta gde živi žrtva, onemogućen kontakt telefonom, elektronskim putem ili lično sa žrtvom, kao i zabranjen kontakt sa decom. Međutim, mnogi se pitaju koliko su ove mere zapravo efikasne u zaštiti žrtava nasilja.

Osim toga, postoje i pitanja vezana za reakciju policije i pravosudnih organa u ovakvim slučajevima. Da li su institucije dovoljno brze i efikasne u pružanju zaštite žrtvama nasilja u porodici? Koliko se ozbiljno shvataju pretnje nasilnika i da li se mere zaštite sprovode na odgovarajući način?

Važno je naglasiti da nasilje u porodici nije privatna stvar, već ozbiljan krivični prekršaj koji zahteva hitnu i adekvatnu reakciju institucija sistema. Žrtve nasilja u porodici moraju biti zaštićene i podržane, a počinioci nasilja moraju biti kažnjeni i sprečeni da ponove svoje postupke.

U borbi protiv nasilja u porodici ključnu ulogu imaju institucije sistema, ali i društvo u celini. Važno je da se podigne svest o ovom problemu, da se osnaže kapaciteti institucija za zaštitu žrtava i da se stvori sigurno okruženje u kojem će žene biti hrabre da prijave nasilje i zatraže pomoć.

Ukoliko primetite ili budete svedoci nasilja u porodici, ne okrećite glavu i ne zatvarajte oči pred tim problemom. Nasilje se ne sme tolerisati i moramo svi zajedno stati u odbranu žrtava i pružiti im podršku da se izbore sa traumom koju su doživele.

Nasilje u porodici nije samo fizičko, već može biti i emocionalno, seksualno, ekonomsko ili psihičko. Nasilje ne poznaje granice, rase, pola ili starosne grupacije. Svako može postati žrtva nasilja u porodici i zato je važno da se o ovom problemu govori javno i da se preduzmu konkretne mere za njegovo sprečavanje.

U Crnoj Gori postoji Nacionalna SOS linija za podršku ženama žrtvama nasilja u porodici, kao i mnoge organizacije civilnog društva koje pružaju pomoć i podršku ženama u ovakvim situacijama. Ne oklevajte da potražite pomoć ako se nađete u nekoj vrsti nasilne situacije ili ako poznajete nekoga ko je žrtva nasilja.

Nasilje u porodici nije ništa manje ozbiljno od drugih oblika kriminala i krivičnih dela. Svaki oblik nasilja mora biti najoštrije osuđen i sprovedene mere zaštite žrtava kako bi se sprečile dalje traume i patnje.

Važno je da se zajedno borimo protiv nasilja u porodici i da stvorimo društvo u kojem će svi građani biti sigurni i zaštićeni od bilo kakvog oblika nasilja ili zlostavljanja. Samo zajedničkim snagama možemo stvoriti bolje i sigurnije društvo za sve nas.