ŠEF srpske diplomatije Marko Đurić najoštrije je osudio optužbe ministra odbrane BiH Zukana Heleza, koji je izjavio da Srbija navodno nastavlja da pruža zaštitu osobama optuženim za ratne zločine u BiH. Đurić je u svom saopštenju istakao da su Heleza izjave neodgovorne i da predstavljaju ozbiljan doprinos destabilizaciji prilika u regionu.
Ministar Đurić je naglasio da Helez već duže vreme koristi javni prostor za širenje neprijateljstva prema Srbiji, što direktno ugrožava napore svih onih koji se trude da očuvaju mir, stabilnost i međusobno poverenje na Zapadnom Balkanu. On je rekao da Srbija neće odgovarati na provokacije, ali neće ni ćutati na pokušaje unošenja nemira i destabilizacije.
Srbija se, prema rečima Đurića, čvrsto opredelila za mir, dijalog i regionalnu saradnju, ali uz jasno razgraničenje prema onima koji koriste zapaljivu retoriku za političke poene. Pozvao je međunarodnu zajednicu, uključujući predstavnike EU, NATO i relevantne institucije, da osude ovakvo ponašanje i spreče dalje potpirivanje tenzija od strane onih koji ne doprinose miru.
Helez je ranije, prema medijskim izveštajima u BiH, poslao pismo visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu i zemljama članicama PIC-a, gde je izneo tvrdnje da Srbija zloupotrebljava institut dvojnog državljanstva. U pismu je naveo da Srbija dodeljuje državljanstva osobama optuženim za ratne zločine kako bi ih zaštitila od krivičnog gonjenja i sakrila od pravde.
Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o međusobnim odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i o percepciji ratnih zločina u regionu. Vlasti u Srbiji su više puta isticale da su optužbe o zaštiti ratnih zločinaca neutemeljene i da se radi o političkom manevru.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine često opterećeni nasleđem rata iz 1990-ih, a svaka izjava koja ukazuje na kršenje međunarodnog prava ili pravde može izazvati ozbiljne tenzije. Srpska vlada insistira na dijalogu i saradnji, dok se u Bosni i Hercegovini čuju različita mišljenja o mogućoj odgovornosti Srbije za ratne zločine.
U poslednje vreme, regionalni lideri su se suočili sa izazovima u izgradnji međusobnog poverenja i stabilnosti. Stoga je važno da se izbegavaju provokacije koje bi mogle dodatno pogoršati situaciju. Međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u posredovanju i podsticanju dijaloga između zemalja u regionu.
Pozivajući se na istorijske događaje, mnogi analitičari smatraju da je neophodno raditi na pomirenju koje bi uključilo sve strane i koje bi se fokusiralo na zajedničku budućnost, a ne na prošlost. To podrazumeva otvorenu diskusiju o svim aspektima regionalne saradnje, uključujući ekonomiju, kulturu i obrazovanje.
U ovom trenutku, važno je da se svi akteri u regionu fokusiraju na stvaranje stabilnog okruženja koje će omogućiti izgradnju poverenja i saradnje. U tom smislu, pozivi na razumevanje i dijalog su ključni za budućnost Zapadnog Balkana. Srbija, kao i druge zemlje u regionu, mora raditi na tome da se prepoznaju i razumeju različiti stavovi i gledišta, kako bi se izbegle dalje tenzije i sukobi.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će odnosi između Srbije i BiH ostati kompleksni i zahtevati ozbiljan pristup svih strana. U tom smislu, od suštinskog značaja je da se svi akteri uključe u proces izgradnje mira i stabilnosti, sa naglaskom na dijalog i međusobno poštovanje.
