U Budimpešti je danas održan masovni protest protiv novog zakona koji zabranjuje godišnju Paradu ponosa i omogućava vlastima korišćenje softvera za prepoznavanje lica u cilju identifikacije organizatora i učesnika. Ovaj zakon je izazvao veliki otpor među građanima, koji su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.
Prema procenama izveštača Rojtersa, na protestu je učestvovalo oko 2.000 ljudi. Tokom demonstracija, okupljeni su uzvikivali parole poput „Evropa“ i „Prljavi Fides“, što ukazuje na njihovo nezadovoljstvo vlašću i politikom vladajuće stranke Fides, koju predvodi premijer Viktor Orban. Protestanti su pokušavali da blokiraju ključni most u Budimpešti kao simbol otpora protiv novog zakona.
Zakon, koji je usvojen prošlog utorka, nije samo o zabrani Parada ponosa, već se smatra da otvara vrata za suzbijanje svih vrsta protesta u budućnosti. Ovo je naglasio i organizator protesta, nezavisni član parlamenta Akos Hadhazi, koji je na društvenim mrežama istakao da je zakon podao i da predstavlja ozbiljan napad na ljudska prava i slobodu okupljanja.
Protesti se dešavaju u kontekstu šireg trenda u Mađarskoj, gde se vladajuća stranka Fides suočava sa kritikama zbog sve većeg autoritarizma i suzbijanja sloboda. Tokom poslednjih godina, vlada je implementirala niz zakona koji su ograničili slobodu medija, nezavisnu pravosudnu vlast i građanske slobode. Ova politika je izazvala zabrinutost u Evropskoj uniji i među ljudima koji se bore za ljudska prava.
Mađarska je postala jedna od najkontroverznijih zemalja u Evropi kada je reč o pravima LGBT+ zajednice. Godišnja Parada ponosa, koja se održava u Budimpešti, postala je simbol borbe za prava i jednakost, ali je suočena sa sve većim pritiscima vlasti. Zakonodavne promene koje su usvojene u poslednje vreme često se smatraju diskriminatornim prema LGBT+ osobama.
Ovim zakonom, vlasti ne samo da su zabranile Paradu ponosa, već su i ojačale mogućnosti identifikacije učesnika i organizatora putem tehnologije prepoznavanja lica. To stvara dodatne tenzije, jer se mnogi aktivisti i građani plaše da će ova praksa dovesti do represije i suzbijanja slobode okupljanja. Aktivisti tvrde da je ovakav pristup neprihvatljiv u demokratskom društvu, koje bi trebalo da garantuje pravo na slobodu izražavanja i okupljanja.
Protesti su privukli pažnju međunarodne zajednice, a organizacije za ljudska prava su izrazile zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Mađarskoj. Mnoge zemlje EU su pozvale Mađarsku da se vrati na put poštovanja ljudskih prava i sloboda, naglašavajući da svaka država članica treba da poštuje osnovne vrednosti Unije.
Pored toga, opozicija u Mađarskoj koristi ovu priliku da dodatno kritikuje vladu zbog njenog autoritarnog ponašanja. Mnogi smatraju da je trenutna vlast izgubila dodir sa stvarnošću i potrebama građana, što može rezultirati daljim protestima i nezadovoljstvom u društvu.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se borba za ljudska prava i slobodu okupljanja u Mađarskoj nastavlja. Protesti poput današnjeg su pokazali da građani nisu spremni da se povuku pred pritiscima vlasti i da će se boriti za svoja prava i slobode. Ova situacija će verovatno dovesti do daljih tenzija između vlasti i opozicije, kao i između Mađarske i međunarodne zajednice, koja prati razvoj događaja sa velikim interesovanjem.
Kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na proteste i da li će doći do promena u zakonodavstvu koje bi mogle poboljšati stanje ljudskih prava u zemlji. U svakom slučaju, građani Mađarske su pokazali da su spremni da se bore za svoja prava i slobode, uprkos pritiscima i pretnjama koje dolaze od strane vlasti.
