U Beogradu protekle noći nije bilo saobraćajnih nezgoda ni incidenata, ali su se hronični bolesnici javljali u većem broju, rečeno je u Hitnoj pomoći. Najveći broj poziva Hitna pomoć je primila od astmatičara, hipertenzičara, psihijatrijskih i pacijenata sa malignitetima. Tokom noći su dežurale 22 ekipe Hitne pomoći koje su intervenisale ukupno 121 put, od toga 15 puta na javnim mestima.

Iako nije bilo saobraćajnih nezgoda ili drugih incidenata tokom protekle noći, Hitna pomoć u Beogradu je imala pune ruke posla. Naime, hronični bolesnici su se javljali u većem broju, što je zahtevalo veći angažman ove medicinske službe. Najveći broj poziva primljen je od osoba koje boluju od astme, visokog krvnog pritiska, psihičkih oboljenja i pacijenata sa malignitetima.

Ukupno 22 ekipe Hitne pomoći bile su dežurne tokom noći i intervenisale su ukupno 121 put. Od tog broja, 15 intervencija obavljeno je na javnim mestima, što ukazuje na to da je ogroman broj ljudi imao potrebu za medicinskom pomoći van svojih domova. Bez obzira na to, nije bilo ozbiljnijih incidenata ili nesreća koje bi zahtevale veći broj intervencija.

Astma je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja respiratornog sistema i može biti uzrokovana genetskim faktorima, ali i spoljašnjim uticajima kao što su zagađenje vazduha i alergeni. Stoga nije čudno što je veliki broj osoba sa ovom bolešću tražio medicinsku pomoć tokom noći. Hitna pomoć mora biti spremna da reaguje na takve situacije i pruži neophodnu negu pacijentima.

Hipertenzija, odnosno visoki krvni pritisak, takođe zahteva redovnu medicinsku negu i kontrolu. Osobe sa ovim oboljenjem su posebno osetljive na stres i promene vremenskih uslova, pa je moguće da su se u većem broju javljali upravo zbog noćnog dežurstva Hitne pomoći.

Psihička oboljenja, uključujući anksioznost, depresiju i druge poremećaje, takođe zahtevaju pažljivu medicinsku negu i podršku. Tokom noći, ljudi koji se bore sa mentalnim zdravljem mogu biti posebno podložni napadajima ili drugim teškoćama, zbog čega je važno da imaju pristup Hitnoj pomoći kada im je potrebna.

Pacijenti sa malignitetima su takođe jedna od najranjivijih grupa koja zahteva redovnu negu i podršku medicinskog osoblja. Tokom noći, pogoršanje simptoma ili neželjeni efekti terapije mogu zahtevati hitnu intervenciju, zbog čega je važno da ekipe Hitne pomoći budu spremne da odgovore na njihove potrebe.

Sve ove informacije ukazuju na to da je rad Hitne pomoći neophodan i da je važno da ova medicinska služba bude dobro organizovana i opremljena kako bi mogla da odgovori na različite medicinske potrebe građana. Takođe, važno je da se svi hronični bolesnici pridržavaju saveta lekara i redovno kontrolišu svoje zdravstveno stanje, kako bi smanjili rizik od hitnih situacija. Takođe, edukacija javnosti o pružanju prve pomoći i pravilnom reagovanju u hitnim situacijama takođe može igrati ključnu ulogu u smanjenju broja poziva Hitnoj pomoći.

U svakom slučaju, rad Hitne pomoći je od velikog značaja za lokalnu zajednicu i potrebno je da se ova služba redovno prati i podržava kako bi mogla da pruži neophodnu negu građanima. Takođe, važno je da se svi građani informišu o pravilnom pozivanju Hitne pomoći i o tome kada je zaista potrebno zatražiti medicinsku pomoć. Na taj način, možemo zajedno doprineti efikasnijem radu ove važne medicinske službe i poboljšati zdravstvenu negu u našoj zajednici.