Nakon objavljivanja nominacija za 97. dodelu Oskara, kolumnista magazina Varajeti, Danijel Dadario, ukazuje na izostanak nekoliko značajnih filmskih hitova iz trke za najprestižniju nagradu u filmskoj industriji. Njegova analiza sugeriše da Akademija nije spremna da nagradi filmove koji se bave temama seksualnosti.
Jedan od filmova koji je izazvao pažnju je „Babygirl“, u kojem Nikol Kidman tumači ženu koja pokušava da razume svoju telesnost nakon afere sa asistentom. Takođe, film „Kvir“ sa Danijelom Krejgom, koji igra zaljubljenog gej muškarca, nije dobio nominaciju. Ovi filmovi su se suočili sa slabijim kampanjama nego što se očekivalo i, prema Dadariu, to je moglo uticati na njihov izostanak iz nominacija.
Film „Challengers“, sa Zendejom u glavnoj ulozi, smatra se prolećnom senzacijom koja je, i pored svog potencijala, ostala bez nominacija. Slična sudbina zadesila je i „Nosferatu“, koji je bio smatran odličnim kandidatom za Oskara, ali nije dobio nominaciju za najbolji film. Dadario smatra da su ovi izostanci očekivani s obzirom na način na koji Akademija gleda na filmove koji se bave seksualnošću.
U nastavku, autor ukazuje na još jedno iznenađenje – izostanak Pamele Anderson i Džejmi Li Kertis za „The Last Showgirl“. Ovaj izostanak se može uporediti sa situacijom iz 2019. godine kada je „Hustlers“ ostao bez nagrada, uprkos očekivanjima da će Dženifer Lopez dobiti nominaciju za svoju ulogu. Dadario napominje da Akademija možda ne ceni filmove koji se bave specifičnim temama, poput onih o striptizetama.
Jedan od ključnih stavova koje Dadario ističe jeste da se u Holivudu nasilje često smatra prihvatljivijim od seksualnosti. Na primer, film „The Substance“ sa Demi Mur, koji je nominovan za najbolji film, donosi iskrene prikaze ljudske patnje, dok „Anora“, takođe nominovana, prikazuje složene odnose likova bez fokusiranja na seksualnost. U ovom kontekstu, seks se često koristi kao sredstvo za pokretanje priče, dok u filmovima kao što su „Kvir“ i „Babygirl“ igra centralnu ulogu.
Dadario dalje objašnjava da u filmovima kao što su „Challengers“, „Kvir“ i „Babygirl“, seks nije samo alat, već ključna komponenta narativa. Ovi filmovi, sa svojim eksplicitnim prikazima požude, mogu izazvati nelagodnost kod gledalaca, što može doprinijeti njihovom izostanku iz nominacija. Autor primećuje da je „Challengers“ posebno propust jer je njegova muzika i scenario bili snažno povezani sa temom seksualnosti.
U zaključku, Dadario ističe da su ovogodišnje nominacije za Oskara „pohvalno široke“ i politički angažovane, uključujući raznovrsne filmove, od blokbastera do manje viđenih dela. Ipak, on se slaže da postoje određena mesta na koja Oskar još uvek ne želi da ide. Ova analiza postavlja važno pitanje o tome kako se seksualnost i nasilje prikazuju i vrednuju u filmskoj industriji i sugeriše da bi trebalo preispitati šta se smatra prihvatljivim u svetlu prestižnih nagrada kao što je Oskar.
