Uništio sam ljude koji su mi uništili život. Imao sam osećaj da sam na dužnosti i nastavio sam kako su me učili. Traži, uništi, gotovo – rekao je vojnik.
Vojnik Bundesvera Florijan G. (33) osuđen je na doživotnu robiju pred Regionalnim sudom u Verdenu za trostruko ubistvo i ubistvo iz nehata. Tokom svoje ubilačke kampanje, ubio je četiri osobe, uključujući i dete.
Javni tužilac, sutužilac i odbrana su ranije tražili doživotnu kaznu zatvora za Florijana G. Tog kobnog 1. marta 2024. godine, Florijan je prvo upucao Nilsa O. (30), novog partnera svoje bivše supruge, kao i njegovu majku Berbel (55) u porodičnoj kući u Donjoj Saksoniji. Nakon toga, u kući u Botelu, ubio je Stefani K. (33), najbolju prijateljicu svoje žene, i njenu ćerku Ronju (3) koja joj je bila u naručju pokrivena ćebetom.
Prema izjavama, optuženi nije namerno ubio dete, jer ga nije ni video ispod ćebeta. Javni tužilac i sutužilac su ovo smatrali verodostojnim i stoga delo nisu kvalifikovali kao ubistvo, već ubistvo iz nehata. Pozadina zločina je navodno bio strah Florijana G. da će izgubiti porodicu. Njegov brak je već neko vreme bio u krizi, a kada je supruga poželela da se razvede i našla novog partnera, situacija je eskalirala. Stručnjak je istakao da je Florijan svog prijatelja doživljavao kao neprijatelja koji se „mota“ oko njegove žene i predstavlja pretnju njihovom braku.
Nakon razdvajanja od supruge, Florijan je pao u duboku emocionalnu depresiju. Više nije mogao da spava i razmišljao je o samoubistvu. Psihijatar je prepoznao emocionalnu hladnoću i narcisoidne osobine ličnosti kod Florijana. Međutim, nije bilo reči o psihičkim problemima, već o postupcima za koje je on sam odgovoran kao vojnik nemačke vojske.
Nekoliko sati nakon nasilnog čina, Florijan G. se predao policiji. Na sudu se ponašao kao „hladnokrvni ubica“, sudeći po njegovom svedočenju. Do samog kraja suđenja nije pokazao trunku kajanja i nije se izvinio ožalošćenim porodicama. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a mnogi su se zapitali kako je došlo do ovako brutalnog zločina i da li su sistemski problemi u društvu doprineli ovakvom ishodu.
U poslednje vreme, u medijima su se pojavili i drugi slučajevi nasilja, poput onog u Londonu gde su tinejdžerke ubile 75-godišnjeg muškarca, što dodatno podiže uzbunu o bezbednosti u društvu. Ovakvi incidenti često vode do pitanja o mentalnom zdravlju, porodičnim problemima i društvenim normama koje dovode do nasilničkog ponašanja.
U međuvremenu, izveštaji o velikim požarima, kao što je onaj u skladištu na obodu grada, gde su preliminarne procene govorile da gori 9.000 kvadratnih metara, dodatno naglašavaju potrebu za efikasnijim odgovorom na krizne situacije. Otrovan dim preti stanovništvu, što ukazuje na hitnost rešavanja problema sa zaštitom i preventivnim merama.
U ovakvim vremenima, važno je da se društvo osvrne na uzroke nasilja i nezadovoljstva koja se manifestuju kroz ovakve tragične događaje. Edukacija, podrška mentalnom zdravlju i jačanje porodičnih odnosa su ključni faktori u prevenciji nasilja. Stoga, očigledno je da je potrebno više ulaganja u društvene programe koji će pomoći pojedincima i porodicama da se suoče sa svojim problemima pre nego što dođe do nepovratnih tragedija.
