U Hrvatskoj se sprovodi javna rasprava o Akcionom planu za zaštitu mentalnog zdravlja, koji ima za cilj unapređenje mentalne zdravstvene zaštite kroz uvođenje novih usluga i resursa. Ovaj plan predviđa formiranje dispanzera za mentalno zdravlje, mobilnih timova, anonimnih savetovališta, kao i povećanje broja psihijatrijskih timova u javnim zdravstvenim zavodima.
Plan je osmišljen kao odgovor na sve veću potrebu za mentalnom zdravstvenom zaštitom u zemlji, a posebno u svetlu izazova koji su se pojavili tokom poslednjih godina, uključujući pandemiju COVID-19. Tokom javne rasprave, koja će trajati jedan mesec, građani i stručnjaci imaju priliku da iznesu svoje mišljenje o predloženim merama.
Jedan od ključnih ciljeva ovog akcionog plana je uspostavljanje 20 mobilnih timova do 2027. godine, koji će biti zaduženi za hronično i intenzivno lečenje, kao i za intervencije u kriznim situacijama. Ovi timovi će se formirati unutar dispanzera za mentalno zdravlje pri domovima zdravlja i pružaće usluge direktno kod pacijenata u njihovim domovima.
Mobilni timovi će se sastojati od različitih stručnjaka, uključujući kliničke psihologe, specijaliste psihijatrije, socijalne pedagoge, defektologe, socijalne radnike i medicinske sestre. Ovaj multidisciplinarni pristup omogućava pravovremeno pružanje stručne pomoći građanima, kao i sprovođenje preventivnih mera sa ciljem smanjenja broja hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja.
Prema podacima iz 2022. godine, u Hrvatskoj je zabeleženo ukupno 30.522 hospitalizacije zbog mentalnih poremećaja. Ovi podaci jasno ukazuju na potrebu za jačanjem mentalnog zdravlja u društvu i pružanjem adekvatne podrške osobama koje se suočavaju sa ovim izazovima.
Mobilni timovi će biti posebno obučeni da reaguju u kriznim situacijama, kao što su pandemije, zemljotresi, elementarne nepogode i posledice klimatskih promena. Ovaj segment plana odražava svest o važnosti mentalnog zdravlja u kontekstu širokih društvenih i prirodnih kriza koje mogu uticati na emocionalno i psihološko stanje pojedinaca.
Osim uspostavljanja mobilnih timova, plan takođe predviđa stvaranje anonimnih savetovališta koja će omogućiti građanima da potraže pomoć bez straha od stigmatizacije. Ova inicijativa je od suštinskog značaja, jer mnogi ljudi izbegavaju da traže stručnu pomoć zbog predrasuda i straha od osude.
U samom srcu ovog plana je ideja da se mentalno zdravlje ne posmatra kao izolovana kategorija, već kao integralni deo opšteg zdravlja i dobrobiti pojedinaca. Kroz različite inicijative i resurse, plan ima za cilj da promoviše svest o mentalnom zdravlju i podstakne građane da potraže pomoć kada im je potrebna.
U zaključku, Akcioni plan za zaštitu mentalnog zdravlja u Hrvatskoj predstavlja značajan korak ka unapređenju mentalne zdravstvene zaštite. Uvođenjem mobilnih timova, anonimnih savetovališta i povećanjem resursa u psihijatrijskim timovima, Hrvatska se trudi da pruži bolju podršku građanima i smanji broj hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja. Ovaj plan ima potencijal da transformiše način na koji se mentalno zdravlje posmatra u društvu i da pomogne u izgradnji otpornijeg i zdravijeg društva.
