Šef hrvatske diplomatije, Gordan Grlić Radman, je nedavno izjavio da Crna Gora treba da osudi „agresiju“ bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) na Dubrovnik kroz rezoluciju u svom državnom parlamentu u Podgorici. Ove izjave dolaze u kontekstu napetosti između Crne Gore i Hrvatske, koje su se dodatno pogoršale nakon što je crnogorski parlament usvojio rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima u Dahau i Mauthauzenu. Radman je izrazio nezadovoljstvo tim potezom, smatrajući ga neprihvatljivim i provocirajućim.
U intervjuu za „Vijesti“, Radman je takođe komentarisao slučaj splitskog logora „Lora“, gde je, prema nekim izvorima, ubijeno 14 pripadnika bivše JNA. On je negirao postojanje tog logora, tvrdeći da je to narativ koji ima za cilj izjednačavanje agresora i žrtve. Njegove reči naišle su na oštre reakcije, posebno od strane Radan Nikolića, predsednika Udruženja boraca ratova 1990. godine u Crnoj Gori, koji je nazvao Radmanovu izjavu sramnom i istakao da postoje brojni dokazi o stradanjima u tom logoru.
Andrija Nikolić, potpredsednik crnogorske partije DPS, izjavio je da je očigledno da u parlamentu Crne Gore nisu raščišćeni odnosi o dešavanjima iz devedesetih godina. On je naglasio da je DPS već uputio zvanično izvinjenje Hrvatskoj i da ne vidi problem u tome da se još jednom osudi agresija na Dubrovnik. Prema njegovim rečima, predlog hrvatskog ministra Radmana je samo još jedan u nizu problema koji postoje između Crne Gore i Hrvatske.
Nikolić je ukazao na to da je kandidovanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu izazvalo reakciju Hrvatske, koja je članica Evropske unije. Ovaj trenutak je označen kao pogoršanje odnosa između dve zemlje, a kako je rekao, situacija je dodatno komplikovana postojećim istorijskim tenzijama i nesuglasicama.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se odnosi između Crne Gore i Hrvatske često prepliću sa istorijskim pitanjima iz ratova devedesetih. Mnogi smatraju da je potrebno otvoreno razgovarati o prošlim zločinima i kako bi se obezbedila pravda za žrtve, ali i kako bi se izgradili bolji međusobni odnosi.
S obzirom na sve što se događalo, čini se da su politički lideri sa obe strane svesni značaja rešavanja ovih pitanja. Međutim, bez obzira na to, često dolazi do eskalacije tenzija, što dodatno otežava mogućnost dijaloga. U tom smislu, Radmanove izjave o osudi agresije na Dubrovnik deluju kao izazov za crnogorsku vladu, koja se suočava s pritiscima iz različitih pravaca.
U zaključku, odnosi između Crne Gore i Hrvatske ostaju kompleksni i često su obeleženi povremenim tenzijama. Pitanja iz prošlosti, posebno vezana za ratne zločine i agresiju, i dalje su u fokusu političkih rasprava. Da bi se postiglo pomirenje i izgradili bolji odnosi, neophodno je otvoreno razgovarati o ovim pitanjima, priznati bolne aspekte istorije i raditi na stvaranju zajedničke budućnosti.
Uprkos teškoćama, postoji nada da će se kroz dijalog i razumevanje moći prevazići razlike i izgraditi čvršći temelji za buduće odnose između Crne Gore i Hrvatske. Samo kroz međusobno priznavanje bola i patnje žrtava može se ostvariti pravi napredak u izgradnji mira i stabilnosti u regionu.
