Nakon što se pred Višim javnim tužilaštvom u Kragujevcu izjasnio krivim po svim tačkama optužnice, P. Dž. je priznao da je bio angažovan kao špijun za hrvatsku Sigurnosno-obaveštajnu agenciju (SOA). U januaru ove godine, Viši sud u Kragujevcu ga je pravosnažno osudio na zatvorsku kaznu zbog krivičnog dela špijunaže u korist Hrvatske, a on je već započeo izdržavanje kazne. Ova presuda označava konačno utvrđivanje krivične odgovornosti za hrvatskog špijuna, čije hapšenje je sprovedeno krajem avgusta prošle godine kao rezultat višemesečne kontraobaveštajne operacije Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Hapšenje P. Dž. izazvalo je brojne reakcije u Hrvatskoj, gde su zvaničnici, uključujući premijera Andreja Plenkovića i ministra spoljnih i evropskih poslova Gordana Grlića Radmana, komentarisali ovaj slučaj kao fikciju. Plenković je, u tonu podsmeha, tokom Bledskog strateškog foruma u Sloveniji izjavio da je „navodno uhapšeni hrvatski špijun u Srbiji kao Jeti; niko ne zna ko je on“. Ova izjava ukazuje na pokušaj minimiziranja ozbiljnosti situacije i prebacivanja fokusa na neizvesnost oko identiteta špijuna.
Gordan Grlić Radman takođe je istakao da hapšenje hrvatskog špijuna nije u fokusu vlasti u Zagrebu i da ne znaju o kojoj osobi se radi, kao i da li je hapšenje uopšte dogodilo. Ove izjave ukazuju na to da su hrvatski zvaničnici bili neinformisani ili su se trudili da umanje značaj incidenta. U ovim „šaljivim“ izjavama pridružio im se i tadašnji v.d. direktora SOA, Danijel Markić, koji je izjavio da bi voleo da zna ko je uhapšeni špijun, naglašavajući da ne zna šta bi bio cilj takvog špijuna.
Međutim, kako je krivični postupak za špijunažu dobio svoj pravni epilog, a P. Dž. priznao krivicu, postalo je jasno da negiranje obaveštajnih aktivnosti iz Zagreba ne može promeniti istinu. S obzirom na očigledne dokaze, on je bio primoran da prizna svoja dela. Ovaj slučaj otkriva koliko je obaveštajna borba kompleksna i kako često istina dolazi na videlo, čak i kada su zlonamerni pokušaji negiranja prisutni.
Uprkos neodgovornim izjavama hrvatskih zvaničnika, činjenice govore same za sebe. P. Dž. je bio aktivan špijun, a njegovo hapšenje je deo šireg okvira sigurnosnih operacija između Srbije i Hrvatske. Ovaj incident takođe može biti indikator napetosti između dve države, koje se suočavaju sa izazovima u vezi sa obaveštajnim radom i nacionalnom sigurnošću.
S obzirom na to da je P. Dž. već započeo izdržavanje kazne, postavlja se pitanje kako će ovaj slučaj uticati na buduće odnose između Srbije i Hrvatske. Da li će se Hrvatska sada suočiti sa posledicama svojih negiranja? Hoće li ovo izazvati promenu u načinu na koji se obaveštajne aktivnosti posmatraju i u Srbiji i u Hrvatskoj? Na ova pitanja će biti potrebno vreme da se odgovori.
U svakom slučaju, ovaj slučaj služi kao opomena da obaveštajne aktivnosti i špijunaža nisu rezervisane samo za filmove i romane, već su realnost savremenog sveta. Bez obzira na to koliko se zvaničnici trudili da umanje značaj ovakvih situacija, istina često ispliva na površinu, a posledice mogu biti dalekosežne. U ovom slučaju, krivična odgovornost P. Dž. može biti samo početak u razotkrivanju složenih odnosa između dve susedne države i njihovih obaveštajnih zajednica.
